Учитељ

ШКОЛЕ И ПЕДАГОШКИ РАЧЦ ЈАНСЕНИСТА ; 585 -

Али првенство међу педагозима Поре на припада Арнолуј (Атпашд). Име овога знаменитога писца долази у најсјајнија имена Француске литературе. Арно је сав живот свој провео у непрекидној, неуморној и непоштедној борби за истину против језујита, инквизиције, калвиниста, против теолошког Факултета и т. Д. Он је оставио 49 књиге својих полемичких списа. Па и поред свега тога, он је успевао бити душом свих педагошких покушаја у Порт-Ројалу, иницијатором евих капиталних предузећа његових и узимао је непосредно и живо учешће у изради и издању , „Граматике“ и „Логике“. И Арно је био такође главни следбеник картезијанизма, те га је он и засадио у Порт-Ројалу. Све, што су школе у јансениста имале у своје време новога, оригиналнога и сјајнога, - засве то су оне обавезне Арнолу.)

УП.

Пошто смо се упознали са првацима на педагошком пољу у Порт-Ројалу, са њиховим погледима на школу и васпитање, са духом и начином васпитања и наставе у РА да кажемо сада и о уређењу њихових „малиг школа“

„Има једна црта, којом су се „мале школе“ одликовале од слич“ них установа, а то је малољудност у њима, по чему су оне и прозване „мале школе“. Сен-Сиран је саветов: о, да се не васпитан не учи више од 6 лица од једном. И ес тога се у „малим школама“ го тово и није могло срести више од 12—15 људи.

„Мале школе (Ре ез- -Ееојев) биле су подигнуте нешто у Паризу; нешто у околини његовој, у Порт-Ројалу, Гранжу, Шато-де-Тру, Шенеу, близу Версаља и у другим местима. У ове школе примана су деца највише из аристократских породица, јер су ве јансенисти, као“ и сви педагози ХУЏ. и ХУЛШ. века, држали аристократских тенденција у послу васпитања. Демократизам у васпитању налазимо пре, Песталоција једино у Фенелона писца дела „о васпитању девојака“. Што ее тиче Монтења, Лока, Русоа, госпође ! Мевтенон и других педагога тога доба, — сви они у својим васпитвим теоријама имађаху у виду само васпитање виших класа.

Ступајући у школу, деца су отрзана из родитељске куће и потпуно предавана својим васпитачима. Како су ПАНИМ. дан и чиме

о Рат између јансениста и језујита букну тек онда, пошто не „Августин“ Јансенов и „ Често причешће“ од Арнола, у коме беху примењене Јансенове мисли. С тога Рим 1653 г. осуди пет предлога Јансенових, а 1656. г. Арнола осуди Сорбона и ивбриса га из спивка доктора. Мо томје Паскал написао своја „Писма из паланке“ (провинције). Ист. пед. -