Учитељ

Коле И ПЕДАГОШКИ РАД ЈАНСЕНИСТА | 589

је женско васпитање у Порт-Ројалу било врло рационално и одликовало се високом моралношћу. То веле савремене сведоџбе. Али Факта, која су до нас, и ако на жалост врло оскудна, допрла у Јставу манастира. Порт-Ројала и „Правилима за децу“ од Жажелине Паскал, развијају пред нама слику, која се не одликује овим сјајем у педагошком смислу, каквим се одликују мушке школе у јансениста. Мавастирски аскетски дух владао је међу девојчицама у потпуној својој сили и моћи. Умни интереси врло су мало буђени и обрађивани. Девојчицама је најусрдније предавана мисао, да су људско знање и наука — трулеж и ништавило; да је пред Богом боље женско '.ељаде убого и скромно од онога, које се труди развити и украсити свој разум.

На супрот педагозима мушких школа, монахиње Порт-Ројалске нису волеле ни посао наставе и обучавања, јер су предавања у појединим разредима поверавана само онима, која би биле кажњене епитимијом. Посао наставе није допуштан онима, које би осећале у себи наклоности и подобности за педагошки рад, не — настава у разредима сваљивана је као неки терет на ону, која би била осуђена на страдање и понижење, да би тим средствима покајала своје погрешке. Што је монахиња јаче погрешила била, и што је она неподобнија за сам наставни и васпитни посао, — то је она осуђивана. на дуже занимање с децом, како би тиме испила до дна чашу муке и невоље, И као што се из свега тога види, девојчице су приношене на жртву моралноме усавршавању самих учитељица

У манастир су примане девојчице од 3—4 године евог живота и у њему би остајале до своје 16 године. Али за све то време, оне су без изговора, морале раскинути све свезе са својим родитељским домом, да би се тиме сачувале од свих могућих спољашњих утицаја. Ученице Порт-Ројалске носиле су одело монахиња послушница: белу аљину и бео превес.

Молитве, домаћи радови и учење — ето чиме је било испуњено“ њихово време. На првом месту у програму школском стајали су: молитва и идење у цркву на службе. За овим веуморним вежбањима у побожности, долазиле су: поуке за домаћице, шивење и певање. Науци је било дато последње место. Девојчице су добијале на читање само књиге духовне садржине. Учење на памет практиковано је врло много. По мишљењу монахиња Порт-Ројалских, изоштравање памћења“ води к развићу уману исто време он се богати озбиљним и корисвим мислима. Ну га учење на памет давале су оне својим ученицама оджомке из црквених књига, а такође и химне, на Француском и латинском језику. Историја и природне науке нису никако ни предаване. Што се тиче матерњега језима, била је обраћена велика пажња на