Учитељ

542 __РАСПРАвВЕИЧЛАННиИи__ ) 5

мало, те је могао и надзор над њима бити непрекидан и неуморан а при свем том такав, да их је могао ваздан чувати од грешака, које су обичне деци, која остају безсавесних и болећивих васпатача. Школе су грађене ван градова у сред вртова, шума или поља. Деца су подстицана на кретања и честе и многе шетње и зими и лети. „Душевна занимања удешавана су тако да буду разнолика и пријатна, · што је могуће више. Храна је давана у ловељној количини, а била је просга, али свежа и здрава. Часове доколице деца су петак у забавним играма, као што су: шахмат, трик-трак и т. д. Кад све ово што смо говорила о јансенистима саберемо, можемо % и) праву смо извести из тога овакав закључак: јансенисти су са необично хуманитарним осећањима гледали на личност дечју, они су дубоко појимали задатке и циљеве васпитања, и кад се одбаце понеке крајности, својствене свакој секти, јансенисти остају у у историји педогогике сјајан пример и поучан узор, достојан да се њетовим светлим стопама ступа и на њега се, без зазирања, угледа').

3. јануара 1900. год. Београд. (Е. Чебишева — Дмитријева)

У

УМА АИ

- 5 Лепо завршује М Ђ. Милићевић, одељак о јансенистима у својој „Историји педагогије“: 6 „Било како му драго, тек је велика штета, што Порт-Ројал тако жалосно ваврши свој живот и рад. Гонећи протестанте, и угушујући јансеништво, Лудвик ХТУ. _ је одувео Хришћанству у Француској снагу и слободу и утро путове незеровању и подемеху осамнаестога века (нпр. Русо, Волтер, Бомарше). У последње преме од> лични научници, као што беху: Кузен, Фожер, Винет и нарочито Сен-бев обратише публици пажњу на већ заборављени рад Порт-Ројала; они у томе црпеше предмет ва изучавање од велике важности књижевне, Философске, религиске и педагогиске. „Да је Француска развила педагогиски рад, који је започео Порт- Ројал, она би била у два века напреднија.., Тек од мало година овамо, добре педагогиске књиге почеше „излавити у Француској, одмотавајући клупче, које беше прекинуо Лудвик ХГу.4—

х