Учитељ

ШКОЛЕ И ПЕДАГОШКИ РАД ЈАНСЕНИСТЕ 541

„С децом не треба ступати у разговор и објашњења приликом њихових преступа, да се не би они тиме ивоштрили у лажи и добрим

изговорима. „Од свега је најважније: стећи поверење код деце, а потанким проучавањем карактера њихових — стећи вештину управљања њима.

Из ових неколико правила види се, колико је озбиљности било у васпитању женескиња у Порт-Ројалској школи, али кад се узме на ум квареж у ондашњим аристократским круговима, из којих сум узимате ученице у ове школе, није се чудити, што су девојчице навикаване на аскетски живот, као противност или утук на ондашњу разузданост у вишим редовима и притворну језујитску побожност. =

И ако је утицај Порт-Ројалских калуђерица био и сувише си| лан на њихове васпитанице, са педагошког гледишта женске се школе Б не могу ни приближно мерити по вреднссти и интересантности са мушким школама у јанеениста. Женске су школе биле обично мана-

стирске, узгредно и по традицији оениване, а мушке школе представ-

љају озбиљан догађај у прогресу школовања и васпитања. Главна

„је заслуга јачсеениста у томе, што су они искрено, и речима и делом,

уважавали педагоге м педагошке напоре чшто су исти, посао подигли на

голему висину у време, када су педагоге и учитеље сви презирали, а ~ васпитање ценили као занимање које понижава и које је врло до садно и без вредности. Сен-СЏиран слави и уздиже васпитачки посао необично одушевљено; он ве неким презрењем гледа не на педагоге, но на лекаре, што није чудно јер су у ХУП. веку, лекари били већином незналице и шарлатани, те јансенисти нису ни помишљали, колико ће у ХГХ веку школска хигијена унети светлости у педагошку науку и вештину и какав ће широк хоризонат отворити пред умним очима педагога лекари хигијеничари. .

Уз несебичну преданост великоме и светоме послу васпитања, ____ заслужују пажње код јансениста и ове њихове врлине: искрена % топле љубав према деци, дубоко уважавање дечје личности и темељно. познавање те личности и њених потреба, големе ч срдачне жеље ц“ на-

пори да би се оланшало ч упростило учење њ да би исто било пријатно,

| „а не досадно ч најзад ватрена тежња ка томе, да се од овиг малиж _ створе људи озбиљнит мисли, свежиг пи здрави осећања, чврсте добродетељту људи бев сујете и самог убља, који ће мрзети лаж и који се. нигда неће повести за светским саблазнима. Јака, т.ј. здрава душа у здравоме телу, — то су начело добро разумели и јансенисти, те је“ и Физичка настава у школи добро обрађивана и здрављу и телесном развићу поклањата велика пажња. У свакој школи било је деце по“