Учитељ

008 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

се овој дечјој радости. Нрођосмо кроз цео Шабац и дохватисмо се друма. За непуно пола сахата били смо већ на славом увенчаноме пољу Мишару.

Оридски ђаци са својим наставницима г. г. Ђоком Николилићем и Драг. М. Ћосићем, већ су нас ту чекали, Са наставницима били су и оба свештеника оридске цркве г. г. Лаза Јевремовић п Мих. С. Милојевић.

За мало, па се светим местом, пољем мишарским, разви божанствени мирис тамњана. Свештеници, обучени у златали прквене одежде, отпочеше помен изгинулим мишарским јунацима. Свештенички налоњ стајао је баш уза сами дрвени крст, који обележава место српскога шанца. ( једне стране крста и свештеника стајали су београдски и шабачки, а с друге стране оридски ученици. |

Остаде ми жао у луши, што не поведох из Шапца Ф0тографа, јер ово беше једна од најлешших слика.

По величанственоме Мишару, где се некада разлегао јаук и алакање Муја, сада се хорила песма божанствена. Где је била тама и ширио се задах од пушчаних праха, сада је сијало чисто, светло сунце Србије, а место задаја од пуштчаног праха, ширио се мирис тамњана и измирне. На месту где се крв проливала, омладина је српска данас узносила топле молитве 'Творцу небесноме....

Још пре почетка овога светога помена, одмах при доласку нашем, ученике је поздравио, оридски ученик ТУ разреда Мих. Николић овим поздравом :

„драги и мили наши другови,

Сретан сам, што вас мош — у име своје то својиг дру#0ва — поздравити добродошлицом на овоме светом месту, где су претци наши, нечувеном па 5, победили пет-вековног душманина сртског.

Нека да Бог, да нас наши другови — Сричићи — могу у скоро поздравити на Косову, у Призрену и Скопљу, пре„стоници срискоа чара Душана.