Учитељ
ЗАБАВА И ПОУКА у " 558
Кеељлећи, да нас све, та жеља уједини, ја вам кличем: „Добро нам дошли, мили другови наши!
„Живео наш омиљени краљ Алексамдар
гћивело Српство!
Слава лмашарским јунацима!
Живео, живео разлегало се далеко. и далеко широким пољем мишарским.
Пошто је свршен помен, пошто се одала пошта сени изгинулих јунака мишарских, узео је реч г. Драг. М. Ћосић, учитељ, изговоривши следеће:
() свете кости праљђедова!
Не замерите потомцима вашим што вас узнемирују. По чивајте мирно у слободној земљи Србиновој, коју сте ви животима својиљ ослободиљи. Погледајте нас. (О, да нешто можете устати и видети потомке своје с канвим осећањем приступају светоме месту „поља Мишара“, да учине помен блаженом помену вазаем; да у срцима својим урежу ж као вечиту успомењу понесу теројска дела ваша и малени дрвени жрстић, који обележава ваше пожртвовање!
Не замерите нам. Духови ш сени ваше, поје нас окруожују данас, усађују у срца наша много трајнији спомен, но што је м споменик од мермера, а то је заветна српска мисао: „ Уједињење Српства“ које сте ви почели.
У овом свечаном тренутку, нека је мир пепелу вашем. „Лело које сте започељи, довршиће се. Омладина српска, којој сте ставили у задатак заветну српску мисао, свесна је тога п ево је, зде с одушевљењем ш тугом приступа непобусаним гро“ бовима вашим заветујући се, да ће дело ваше довршити и да
ће увек по угледу на вас ожртвовати се за Отаџбину и „раља свога.
Мир пепелу вашем, прађедови мали!
Нека је вечан помен душњ валаој !
На говор Ћосића одговорили су ученици песмом „Боже правде“. " |
Кад је песма свршена, јекну „банда“. Кларинет, Флигорна и виолина одјекивали су пољем Мишаром, а око др-