Учитељ

Оре. РАСПБАВЕ И ЧЛАНЦИ

А И У А А

веног крета вину се коло „Краљево оро“ омладине и узданице српске... Ми поседасмо у кола, а оридски ученици праћени му-

зиком ишли су полако за нама цркви на Ориду, До које нема. ни пун четврт сахата.

Око широке црквене порте на Ориду пушиле су се три ватре и око сваке ватре пекла су се на ражњу по. два јагњета. Моји мили Ориђани, међу којима сам провео годину дана слаткога живота, и овом приликом, нису пожалили ни трошка ни труда, да моји путници буду што боље дочекани и угошћени, и да са Орида понесу најлепше успомене са овога свога путовања...

Ручало се за дугачким столом у густој хладовини столетних растова. Не треба да помињем јеловник, јер га ви већ. знате: сир, кајмак, јаја, пилићи и печење..

Ја нарочито нисам у овим евојим белешкама нигде спомињао здравице. А зар се и може замислити ма какво српско весеље без здравице; Њих је било свуд редом, њих ЈЕ било и овде на Ориду. |

__ После ручка настала је игранка и весеље, које је трајало до пред само вече. Подолазили су и многи Шаџпчани, 2 _ сељана је већ било, те је тај дан изгледао као неки сабор. код цркве, -

Никакав се сабор у Мачви и Поцерини, нарочито у последње време, не може ни замислити без бозаџија. 'То се пиће тамо врло много троши. Мало је које веће село у Мачви, а да нема свога бозаџију. Па пошто је ово овог дана. био сабор, то су разуме се дошлеин бозаџије. У име београдских ученика, купим им сву бозу што су донели, те београдски ученици њоме почасте своје оридске другове...

Окићени зеленилом коњи и кола стајали су спремни за. полазак. Мала киша поче прскати. Ми се опростимо са домаћинима, поседамо у кола и певајући вратимо се у Шабац. Тако се заврши и четврти дан нашега лепога пута по

Мачви • »