Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 555

==

Освануо је последњи дан нашега пута и гостовања. Освануо је дан провратка у наш лепи Београд, дан повратка нашим домовима и нашима милим на дому. Освануо је 10. јуни. Око 6. часова из јутра били су мали путници већ на окупу код камичке школе, бојећи се сваки да иза другова не изостане. Са њима су дошли и њихови домаћини.

ЈосиФ је међу тим отишао да набави што за јело данас у лађи. Коју стотину киФли, неколико хлебова и неколико килограма сира, биће нам доста до Београда. После сам видео да и то није било потребно, јер је већини било спремљено и сувише јела од домаћина.

Време је летело и дође час поласку. У истом реду, праћени шабачким ученицима, дошли смо на парабродску станицу.

Мали гости и мали домаћини ту се поздравише, изгр. жише и изљубише а за тим уђосмо у лађу. Био је опет ође“ диград“, те ми заузесмо опет своје место на њему.

На обали су стајали шабачки ученици и певали, а ми смо, отискујући се полако од обале, на песму песмом одговарали.... | ле

Дуго и дуго добацивали су ученици једном другом: „з00гом“ и „сретан пут“. Кад се већ више није могло чути онда | су то радили својим џепним марамицама.

Брод се већ био окренуо, и средином Саве, свом снагом паре јурио је њеном глатком површином.

— Радујем се, што се враћамо кући. али бих волео, да је овај пут потрајао бар још пет дана, рече Аца Влајић.

— А тек ја, упаде му у реч шаљивчина Бранко Татић. Бар, бар још три дана да смо били, баш бих волео!...

— И ја, и ја! гракнуше сви у глас.

Брод је јурио. За мало, па на десној страни, на једном брду опазише цркву. ~ |

— Ено цркве !... Ено оридске цркве!... Онде смо јуче били !.... — |

Дуго и дуго гледали су они оно место где су се јуче тако лепо, тако пријатно провели.