Учитељ

НАШЕ ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ 501

Више празан и ташт, он се знатно удаљава од животне задаће, те је и домаће васпитање јаче занемарено и ни приближно не одговара захтевима, који се на њ полажу. Гу се деца, у већини случајева, сматрају за пријатан предмет породичног 34довољетва. Она су најпријатнија забава и дика родитељска. Њих милују п мазе, штају разноврсним ђаконијама и бриж-

љиво, чак и раскошно, одевају и проводе, само да у томе

не би ни мало изостала иза деце осталих суграђана њихна реда. И на тај начин њихова је родитељска задаћа испуњена. Тиме је потпунце одговорено евима захтевима, како у погледу телесног, тако и душевног васпитања у опште. И деца, ето тако, расту, у Божјој милости, под топлим зрацима родитељске љубави, али без икаквот корисног, целисходног и сагласног домаћег васпитања. И онда није никако чудо, што бива на многим местима, да така деца својим све распусни-

јим животом и навикама, које се с прва краја крсте скромно

„дечји несташлуци“, загорчавају родитељима живот. А када поодрасту, и опашу се снагом, онда се ти „дечји несташлуци“ | прометну у тако ексцентричне и пустоловне подвиге, да се родитељи нађу потпуно запрепашћени и истом тада стану се озбиљно бавити мишљу: шта да се ради се дечком и како да се врати на прави пут.

Рекли смо већ, да је породица први и најделатнији васпштач. Она је у неку руку припремна школа, за каснији јавни живот. Ту, у породици, уче се деца домаћем реду, уљудности п испуњавању правила, које свака породица има прописана. Али и ту, у породици, у погледу домаћег васпитања, ипак прво место заузима мајка, А ко би други и могао дати деци својој правилно васпитање, ако не мајка! Она ваља да је испуњена непрекидном тежњом за васпитањем и напретком деце своје, јер она једина и јесте у стању да их васпита у правој вери и моралу. Та не вели се у залуд, како је неко те и те овобине посисао са. млеком мајчиним. И дужност њезина у погледу васпитања свога порода почиње ве још од колевке. Мрве појмове о животу и свету, Богу и љубави према ближ-

+