Учитељ

књижевност 567

ове корисне науке у средње школе, не само дали прилике да се ова књига и код нас јави, него су је и препоручили као уџбеник школски и за књижнице наших средњих школа. Желети је, да ову књигу г љубављу прихвате и наставници и ученици и труд пишчев награде истинским старањем да постигну онај циљ, који је писац имао при. пивању ове књиге. ке Ба М.

Пољопривредни гласник повремени спис српског пољопри- · вредног друштва; свеска 1. са ХТУ и 208 стр.; цена 1:50.

Одавно се осећала потреба за једном оваком књигом, као што је овај Гласник, а нарочито данас кад је појава листова тако незнатна, а часописа никако и нема. Друштву се само може пожелити да истраје у овоме"правцу п да народу за овом књитом даде свеску за свеском, те да тако унесе у народ што више корисног и научног чтива. Само треба настати да чланци буду што приступачнији маси, и наћи средстава да оваква књига продре иу најсироматнију кућу. — Одабрани чланци и њихови признати писци препоручују се: сами и дају довољно гарантије, да је друштво изабрало добар пут.

Недавно је било на дневном реду питање о подизању дрвећа поред друмова и путова у опште!“ За тим о газдовању са шумом: „О подизању шума на природан начин.“ Ту су чланци: „Свилени мехурак“ и „Гајење змијака у циљу храњења свилених буба,“ ит.д. обраћајући читаоцима пажњу на ову корисву књигу, смем напоменути да је треба прочитати. На, овоме месту приказаћу читаоцима само три чланка који су врло интересни. _ ј

Пиринач. У Србији се доста давно покушавало да се пиринач култивише, пошто је и земљиште погодно и клима довољна за његово успевање. Тај је покушај и остварен. Неке извесне сорте пиринча гајене ву у Макишу и у алекбиначком срезу, код села Тешице на имању Алија Шаревац. Успех је био повољан: добијена је знатна количина пиринча. — Ко се хоће да интересује, нека прочита чла-

„О пиринчу“ од проФ Ж. Ј. Јуришића. — Ло

Познато је да има на 200 припитомљених и домаћих животиња биљака још више — на 250. — Извесно да је човек у своје прадоба јео само животињску храну; биљке је почео да гаји много доцније, али кад је то било, не може се рећи. Исто се тако не може рећи коју је биљку прво почео гајити. Данас пак је немогуће замислити човеков живот без биљака. — '