Учитељ

268 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ —

Од свију биљака човек је највише гајио жито и његове је плодове справљао с тога, што ву они имали у себи највише хранљиве материје, које су накнађавале човекову организму оно, што се истрошило животном радњом. Кад је човек у давнини учинио овај избор међу травама, и како је био толико уман да избере оне биљке које нису замењене до данас ни једном другом биљком, кад су оне најмање падале у очи, не може се рећи. Међу свима житима најомиљенија је пшеница.

да пшеницу се се може рећи да се њоме хране милиони људи; или пиринчем или крисом, такође врстом жита, храни се половина рода човекова.

Гајење пиринча је веома давнашње. Без сумње је растао дивљи по Ј. Азији, где је после и гајен а одакле се раширио по целом свету. Са висова је прво пренет у Кину и Индију. Зна се да је сеЈан у Кини на 2800 год. пре Христа, ма да му је права постојбина, Зап. Индија — Сундска острва. И ако се данас нигде не налази диВвљи пиринач, опет је веома еклон да лако задивља. >

Из своје се постојбине врло лагано кретао. Тек на 1000 година, пре Христа сејан је по Азији, а у Европи је познат од времена похода Александра Великог — на 400. год. пре Христа. :

У Египат је пренет на два до три века после Христа. — У Европи су га прво познали Јелини и Римљани, а пренет је у осмом столећу, за време владавине Мавара у Шпанију и Сицилију, где се доцније јако гајио. У Србији је гајен у првој трећини петнаестог века, а у Италији у другој трећини истог века. Јужно од Србије сејан је без сумње раније.

Пиринач је пренет из Азије у Европу и Африку; из Европе у Америку при крају седамнаестог века, где се данас у велико гаји.

"Он је дошао у Америку у замену за кукуруз, и ако много доцније од овог — на 200 година.

Године 1482 помиње се: „Ниш је на месту прекрасном и ту се сеје много пиринча“. За тим у нишком, пиротском пољу (1560—1570), око Алексинца, Параћина и Јагодине, где се места и данас јасно познају. Панчић држи да је сејан око Кладова, За време Турака гајен је у Ресави, где су биле и ступе за крљуштање. Сада те гајен у ботан. градини, у Краљеву, Макишу, око Алексинца, где је и добро родио и сазрео. —

Разне прилике и поднебља чине те имамо врло много његових одлика — на 40. Неке врсте "расту по брдовитим пределима, па је за њих потребна мања влажност и краћа топлота летња. Много више «сората успева по баровитим местима, а потребно им је дуже лето“

.