Учитељ

212 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

85. Зајечарски збор.

Председник г. Светислав Ивковић; подпредседник Коста Мирковић; благајник Димитрије Мишић; пословођа Даринка Петровићева; чланови управе: Тривун Илић и Ж. Јовичић.

фон одећу о а за,

Поменик

+ ДОСИФ ХАТЛИ-НОСТИЋ 5 ЛЕСКОВАЧКИ УЧИТЕЉ

Ноћу између 21. и 22. јануара ове године умро нам је многозаслужни и многонадаћени Јосиф Х. Костић, учитељ у пенсији, један од виђених учесника у ослобођењу ових крајева. Његовом смрћу пре„стало је куцати срце, које је целога живота ударало првенствено за, народ у коме је поникао, по том на све потиштене и напаћене а најмање за себе, за своју корист и личну угодност.

+

1.

ЈовиФ је рођен око 1848. године у Приштини, у месту које је било непосредни сведок славе и величине српске, као и трагичног косовеког пораза. У њему су очуване успоме на сјајне дане српског царства, па се предањем преносио и завет да се уздигне оно што је пало у неравној борби. С таквим духовним благом, ступивши у основну школу, Јосиф ју је изучио код памћења достојног патриоте Ми„лана. Ковачевића, учитеља. По свршеној осн. школи, он је, упућен од својега учитеља, отишао у Београд у Богословију, у којој је учио три разреда, па кад је као зрелији могао уочити, да, према прилижама свога потлаченог народа, спремни учитељи могу с великим успехом да раде на подизању народне свести, крене се у Сомбор иу њему еврши Учитељску Школу године 1868.

У времену о коме је реч, прилике учитеља осн. школе у вазалној Србији нису биле ни на близу сјајне. Боља страна наставничког кадра била је у погдекојем богослову, који је привремено ушао у учитељски ред, да га напусти чим се укаже жељена парохија Остало је у учитељству тражило хлеба без спреме, без свести о задатку који има да врши, ушавши једино са уверењем, да зна којекако да