Учитељ

ПОМЕНИК 578

чита и пише и да пева у цркви. Људи Јосиове спреме, могли су тада да подиче учитељски ред и у Србији, а тек колико у Турској, ва коју се страну тешко ко смео одважити, бојећи се верског и народног антагонизма и других неприлика, које су постизале нарочито оне виђеније и истакнутије, за које се мислило да могу бити опасни по турско господарство над тим српским покрајинама. Па ипак је Јосиф заборавио на све опасностн, које га чекају, пренебрегао је угодности којих је могао имати у слободној Србији (не узимајући у оцену привидну власт Турака над Србијом), јер су људи његове спреме тада били и на виђенијим положајима него што је учитељеки; он је пошао да послужи своме народу на ону страну где је његова помоћ били преко нужна и примио се да буде учитељ у Лесковцу.

Као што се и могло очекивати, његови први кораци у основној настави одскачу од рада његових претходника и сатрудника, како по наставном материјалу, који су наставници сами одређивали, тако и по методи. Идеалиста, с ретким усташтвом ми ретком енергијом, уносио је у свој посао све што је савремено, што одговара принципима, које је као приправник у школи поцрто. Није хтео по при меру својих старијих колега да сведе свој наставнички рад на изучавање читања, писања, рачуна и читање црквених књига с верским поукама, него је за одраслије и способније држао нарочита предавања из рачуна о опоме што је сам у школи изучио, из физике, хемијске технологије, игијене, земљописа математичког, Физичког и еполитичког, историје опште, па чак неке партије из психологије. Један његов ученик вели за себе, да је из аритметике одлично матурирао с рачунским знањем добијеним од Јосифа, јер му је најјасније. из тога предмета било оно што му је он предавао, а он му је све из њега предавао. Гимназијеки другови лесковачких ученика из ЈосиФове школе причају, да су се чудили откуда то да се лесковачки ђаци скоро без изузетка одлично крећу у знањима из Физике док је њима тек један незнатан део јасно од онога што им се предаје. И одиста еве што је он предавао, желео је да буде јасно до опипљивости, па је тражио, поред очигледних средстава којима је могао располагати, многобројне примере да боље расветли ствар о којој је говорио. За по гдекоје ствари имао је и пригодних прича, а ових је знао много, и оне су му служиле као најомиљенији облик моралних предавања у школи. -

По природи благ, одмерен, тих, он је овим евојим врлинама служио за углед својим ученицима. Световањем и прекором утицао је на