Учитељ

7 колико И КАКО МОРА УЧИТЕЉ УТИЦАТИ НА ДЕЧЈЕ ЧАСТОЉУВЉЕ 605

великани, и отипте људи на високим положајима стичу популарност, Многи људи виде у томе, што их многи угледни људи познају, и што се са овима заједно виђају, неку особиту част, која постаје у толико већа, 7 колико виши положај заузимају лица, чија су познанства за. добили, Колико има људи, који знају с пуно поноса, да нам причају, како су на путу своме становали у истоме хотелу и заједно ручали са овим или оним уметником или државником! То је част, у КРјОј уживију лакеји, који с неограниченом гордошћу набрајају „господу“,. која се друже са њиховом „господом“, и коју они, наравно, познају. Они, налазе већ довољну част у помисли на то, да су ма и најкраће време живели у успомени тих потпуно страних људи. Они, који теже да. задобију љубав множине — масе —, знају, да у овој лакејској части имају силнога помагача, те је на све могуће начине, похвалама, улагивањем и т. д., привлаче у своју службу. : За виши ступањ части треба сматргти ову част, која се оснива ва личној вредности, коју човек сам себи тече, и тежи за тим, да му је други признаду. До душе, није све једно, од кога то признање долази; али оно се не цеви по друштвеноме положају, који заузима, оно лице које изриче свој суд о томе, већ према томе, у колико је то лице способно да да свој суд. А способни ће бити сви они, који имају исти поглед на свет као и ми, сличне циљеве нашима, и можда на ономе пољу, ва коме очекујемо похвале, сваки частољубив човек мора полагати много на то, да ли ће се овима допасти његов рад, или не. Али не само на интелектуалноме, већ и на моралноме пољу тежи сваки частољубив човек за одобравањем од стране оних, чију моралну вредност познаје и цени. Нама неће много стати до тога, хоће ли каква неморална личност хвалити наше понашање, јер нам то неће _ подићи вредност у нашим сопственим очима; за нас има вредности само она част, коју нам указује морално чиет, зрелији и искуснији човек. За овом чашћу, која долази од стране онога, који је вичнији иекуенији и увиђавнији, највише се тежи; за њом тежи сваки човек у толико више, у колико је неискуснији и невичнији на ономе пољу, на коме очекује одобравање. Јер у колико човек повтаје зрелији, у колико задобива дубља знања, у колико његов карактер јача, у толико му у већој мери пријања искуство, да је много и много олликовање, које му је указано, одвише ценио, да оно није погодило прави циљ, шта више, да су неискрене биле све оне похвале, којима га обасипаху, као и сва поштовања, која му указиваху. Мало по мало губи он оно поштовање, које је указивао оној части, коју му указују, и то као крајњи циљ коме је тежио и као највиши суд над _ својим духовним и моралним радом. До душе, он ипак придаје важ-