Учитељ

616 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

П.

Тачке, за које су утврђени крајеви конца при прављењу елипса, зову се елипеине жиже. Сл. 7. ађ.

Права, која пролази кроз обе жиже, па додирује две тачке на обиму елипсе зове се велика осовина, јерје то и најдужа права, која се може повући у елипси Сл. со. Где је сре-_ дина велике осовине, ту је и средиште елипсе. Сл. 7. о. Права која у средини пресеца велику осовину под правим углом, адодирује две тачке елипсине, зове се мала осовина. (Ол. 7. е[.

Правећи елипеу, кад писаљком конац затегнемо, конац ће показати два правца. (Сл. 7. ап. и ђт. Те две праве, зову се вође елипесине, и обе заједно толико су велике, колико и велика осовина,

1

Како елипса није ништа друго, но развучени круг, то јој је и обим раван кругу, од кога је она постала. Према томе обим елипсе пронашао би се, кад би с2 пречник круга, од кога је елипса постала, помножио Лудолфовим бројем. Но како се овде не зна колики је тај пречник, то ће се наћи помоћу двеју осовина. Сабраће се дужина велике особине са дужином мале, и збир поделити са 2. Количник ће показати пречвик круга, од кога је елипса постала, И ово кад се пом"ожи Лудолфовим бројем, добива се обим елипсе.

Обим елипсе налази се, кад се половина збира двеју осовина помножи Лудолфовим бројел.

· _ Пример.

У једној елипси велика осовина износи 20 а мала 12 см.

Обим елипсе биће 90 (а о 6 Зла == 56,4 СМ.

Ту.

Површина елипсе налази се кад се половина велике осовине помножи половином фале осовине и тај производ опет помножи ЛудолФовим бројем. Нпр.

Кад је велика осовина 20 ем. а мала 19. површина биће : би Хе ') 26 Оре == (10 Ж 6) % да == 60 Х Зла == 188, см 2

М. В.