Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 617

ЗАБАВА И ПОУКА

ДЕДИНИ ИДЕАЛИ

— ОЛЕБЕА ЉАЗ УЧИ ТЕЉСЕОГ ЗЈАВОТА —

НАПИСАО МИХ. СРЕТЕНОВИЋ. — ФУ —

Г

Од како је Липолист закопан, није било већега весеља и џумбуса, него онога дана, кад је крштен мали Марко, син Јове Стакића, а једино унуче старога деда Игњата оца Јовина...

А није то вала баш ни онако мала ствар.... Људи стеку и купе грдно имање, сазидају кућу као цркву, набаве све што им треба... Све то вредан човек може имати, зарадити п набавити...

И деда Игњат имао је све што је човек могао срцем сажелети. Живео је што оно има реч: „ко бубрег у лоју“, па ипак му срце опет није било потпуно задовољно. Желео је да му Бог подари да дочека унуче. За то је се вазда Богу молио и Бог је чуо његове топле молитве.

Кад изиђе у лотес, па погледа у своје имање, а оно се пружило чак тамо, докле можеш оком догледати, чак до тамо где се небо са земљом везало. Чисто нарасте човеку срцеу грудима, кад лети изиђе па стане и погледа ско себе.... Зрела пшеница, жути се као стручак смиља, а несташни ветар тек. парне отуд са Цера или одуд од Дрине, па заталаса зрело влаће, а теби изгледа као ла си у сред неког мора, чији те таласи истина не запљускују, али ти пуне и срце и душу, па и нехотице подигнеш очи горе и од срца прошапућеш: „Хвала ти добри створитељу.

Деда Игњат би томе још увек додао:

Ова слика читана јз на забави Глав. Одбора Учитељеког Удружења која је давана на дан 12. Фебр. овз 1900. год. у сели Кодарчеве пивнице у Београду. “ - Ур.