Учитељ

618 ' РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

— Милостиви 'Гворче, испуни ми. моју последњу жељу. Пошаљи у дом мој једнога, свога анђелка!..

И Бог је саслушао молитве деда Игњатове.

Онога дана, кад је деда Игњат добио унуче и кад је се чуо тај глас, могао си свакоме у селу на лицу прочитати радост и задовољство.

Сретну ли се само двоица на путу, ти тек чујеш:

— Знаш ли шта је ново % пита први. -

Онај га гледи п врти главом.

—- дар ниси чуог

— Јок! |

— Стари Игњат добио увуче... Постао деда !...

— Е, да! Кликне овај весело. Нек му је жив и здрав.

— Добио Боме мушкарчића к'о златна јабука!

И тако, Игњат постао деда, деда Игњат, деда Игњат и остаде му то име и цело га село прозва деда Игњат,

А и био је деда Игњат старина за поштовање. И заслужио је то, да се радости његовој, цело село радује, да се радује срећи његовој и принови у дому његову.

Беше сед к'о овца. Отарачко, смежурано лице његово, увек је било благо, увек си на њему видео љупкост и милошту.... | | Снага га је била скоро већ издала, али је грло сачувао. Није било ко ће над њим у селу боље у гусле загудети, ко ће боље јуначку песму отпевати. Кад он удари прстима у струну на гуслама, теби се лепо чини да оне гусле говоре, па ти тужно причају прошлост, чисто уздишући причају славу и величину Србинову....

Деда Игњат био ти је жива песмарица, жива историја патње и робовања српскога под Турцима. Као кроза сан сећа се боја на Чокешини. Мали је био, али му је дубоко у души остаза урезана слика једне страшне вечери.

Беху Цвети. Тек се повукао први мрачак, Мати скупила дечицу око себе, међу којом је и он био. Лице мајчино беше бледо. Очи поцрвенеле од плача. Она једно по