Учитељ

688 РАВПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Пиринач влата код нас почетком августа, цвета у половини августа, а сазрева крајем септембра. — У Србији сазрева за пет месеци. Са једног ектара добија се у Србији 7 товара жита, кукуруза 8 товара, а пиринча 4-—5000 кгр. У Макишу из једног бокора израсту 2—90 пауља, а на њима 40—100, па и 180 зрна.

Данас се доста сеје у Италији, Банату око Сенте, у Бачкој око Н. Сада, у Херцеговини око Мостара и Неретве, у Ст. Србији око Скопља и Кочана, у Маћедонији око Сера, Бера и «ко Вардара, у Бугарској око Пловдива и Татар-Пазарџика и у Ј. Русији. — Најмања температура за њега треба да је х 22-0 06.

Како у Србији има доста мочарних и баровитих места, где се кукуруз не може сејати, то „би се таква места могла корисно употребити за пиринчишта“.

Домаће животиње. Друга два чланка која су пуна интересности јесу: „Историја домаћих сисара“ од г. С. Тројановића и „Промене у животиња услед припитомљавања.“ у преводу М. Петровића.

Свако биће, које је некад екзистовало, имало је доба своје младости, средовечности и своје старости, а бића, која данас живе, находе се у једној од ових Фаза. Цела природа морала је проћи и пролази кроз исте фазе. Све се у природи креће вечито: у њој се ствара, постаје, расте, плоди се и изумире, а „све што постоји и како постоји резултат је досадашњих сила“, како то лепо вели г. Тројановић, Једно биће уступа своје место ономе што долази за њим.

Преци толиких предака људских живовали су некада онако како их је саздала природа без крова и постеље, крилисе по пећинама и шупљом дрвећу, верали се по горама и стењу, бежећи испред јаче силе. Тај тако суров прачовек није имао преставе о породици, друштву и држави; о ономе шта ће сутра јести није водио рачуна. Хранио се што му је природа давала; пробирати није умео. Све што

је знао да мисли била је потреба да се нахрани. За тим је почео да

тражи храну у лову и уловивши што, јео је онако пресно, а једва ако је умео да остави неку кост која му је изгледала лепа или се огрнуо кожом да сакрије своју наготу. И бубе су му биле мастан залогај. — За тим је почео човек да укроћава животињу, која му је служила често као весеље, као одбрана, па као храна. За ловљење и хтатање животиња морао је измислити и нарочита средства; укроћена животиња могла му је послужити као храна, епремљена за сутра.

Колико је човек имао утицаја на промену карактера у животиња пренашајући их из једног поднебља у друго и одбијајући само оне, које су му се допадале, па тако прилагођавао њихову склону при-