Учитељ

књижевност 639

роду новим условима и погодбама за живот, толико се може веро· вати, да су укроћеве а затим питоме животиње биле од знатног утицаја на човека: дивља природа некадашњег човека постала је блага и питома. Човек је укроћавао разне животиње, па чак и оне, које су опасне по његов живот, и то много равије но пто је почео да гаји питоме животиње. У колико је човек почео јаче ла употребљава савршенија средства, прво од камења, а доцвије од метала, у толико иде и богаство питоме животиње.

Зашто је човек у почетку почео да укроћава и питоми животињу, не може се одеудно рећи, али извесно је корист. У почетку ју је ловио, укроћавао и припитомљавао ради хране, али му је могла једна животиња да послужи у борби његовој према другој јачој. Човек скитач постао је настањен, и место у пећинама живео је га кољу над водом, обезбеђујући свој живот од зверова, од којих се није могао лако бранити. |

Накољци су ловили пешице или јахали, па се у вече враћали у боравиште над водом. Припитомљена животиња задржавела је човека дуже на једном месту или бар дотле, док је на томе месту било хране за њу. —

Како и животиње имају своје ћуди, природно је да су прво наши преци хватали и чували оне животиње, у којих беху ћуди блаже. Потомци ових животиња, навикнути из малена на човека, прилагодили су му се више, докле нису постала покољења са свим питома Оне пак питоме животиње које су биле јаче ћудљиве, свршавале су брзо. Човек, ловећи некада животиње без обзира на њихову Ћуд, доцније је ловио само оне, које су се могле припитомити. Припитомивши животињу, човек је изменио начин свог живота, постао је пастир.

Задржавајући се дуже наједном месту са својим стадима, човек је збирао храву за стоку, засађивао по коју биљку, од које је очевидно имао неке користи, и почео да је сеје и засађује на парченцету земље. Како све ове нису сазревале кад је човек хтео, то је морао плод чекати. Ако је пак земља давала добра и доста плода а услови били повољни, човек је се са стадом својим настањивао на дуже време. И тако је од човека сљитача и ловца постао пастир, а од овога земљорадник, настањен на једном месту.

Колико је оправдано мишљење да се је род људски појавио на, једном месту, и да је животиња припитомљена прво на једном делу земље, па се тек одавде преносила у разна поднебља са човеком, где су се заједво навикавали на друге услове и погодбе, толико се заступа и мишљење да су се јавили на више места, па су карактери задобијани на другом месту и у другом поднебљу. У том другом