Учитељ

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 651

Хербарта п др. великана педагога ! Молимо оне, који мисле да ван Немачке нема педагошких и просветних лепих угледа, да не окрећу главу од ових тамних пега на њихову сунцу.

Школе у Румунији. — По најновијим извештајима румунског министарства просвете било је у Румунији пр. год. 8664 основних шкода. У њима је радило 8517 учитеља и 907 учитељица. У тим школама било је 696.054 детета, и то 8312.900 мушке, а 313.154 женске деце. Осим тога било је у грађанским школама 11.900 деце мушке и женске, а у овим школама било је пре 2 год. 52 000 деце,

Најекупља књига на свету – биће зацело јеврејска библија која се налави у Ватикану у Риму. За ову књигу нудили су млетачки Јевреји папи Јулију П. толико злата колико је књига тешка, а то је 325 кг. Али папа није дао. У новије доба највећа сума новаца дата је за мисал, који је папа Лав Х платио 9250 000

Франака.

Статистика француских народних школа. — По статистици Француског министарства просвете која је спремљена за паџиску изложбу било је у прошлој годиви оволико школа:

Грађанскижг школа има 5.688, од којих су 2.574 јавне, а остале лриватнеШкола основниг и грађанскиг укупно има 8'.654, од којих ву јавне 67.579, а 16.070 приватне. Ове школе имају свега 145,955 одељења а у њима је: мање од 50 ђака у 95.947 9120; у 5.947 (5.190) школа од 51—60 ђака; у 1148 (јој од. 6140 ђака; у 498 ((0., | од 71—80 ђака, а у 206 (0) и више од 80 ђака.

Учитељица у дечјим вабавиштима има 3.784 управитељице и 5.680 учитељица евега 9414. Свега учитеља и учитељица у осњовним и грађанским школама има 188.277 од којих су 108.3889 мушки а 84.938 женски. Школе грађанске имају 2.111 учитеља и учитељица и то 1,095 у мушким а 1013 у девојачким школама,

Број ђака је овзкав: у забавиштима има свега 129.648 деце У „основним и грађанским школама има 5,581,418 деце. Продужне школе имају 30.239 ђака.

Укупни издаци на школе основне, грађанске и продужне у Француској ну њеним колонијама износе 204,881.517 Фр. Од ове суме држава плаћа 137,:30.165 Фр.

. ПЏрошле године одликовано је равним почасним титулама, сребрним медаљама – и др. одличјама, око 690 управитеља, управитељица, учитеља и учитељица.

куп баварских учитеља. — На једноме скорашњем скулу ба ареких учитеља, на коме је било преко 000 учитеља, професора учитељским завода и шаоле скиг надзорника, држао је говор нирнмберски учитељ Ј. Стеизел о томе, шта је садањи стогодишњи пврцод учинио за школе. Говор свој завршио је речима : Ако је "ово столеће пробудило интересовање народно за школу, ако је од народне школе подигло дом за образовање, ако је јас:о ивнело на видик, да је школа народна

влавни чинилац цивилизлције, — онда ће бити задаћа будућег столећа, да уздигне морални положај учитељев, да му отвори врата уређењу школа и најзад да оживотвори уџбене основг= пракгичне педагогије. — После говора директора, др-а ћ.

Андре-а, који је износио равлоге за повраћај школа држави, држао је предавање учитељ Петар Зилиог, из Вирцбурга о учитељеву положају. Између осталога рекао. је и ово: Учитељ не може у своме повиву следовати својим педагошким принцитима; уџбени основи нису израђене за дете, већ је дете дужно да се прилагоди основима. Што се тиче права, учитељев је положај такав, да неоспорно мора губити веру у поштовање тога права. Школски закони поворе само о дужностима учи“