Учитељ

658 РАВПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

тељевим, али ни једном о њеовим правима, У стварима дисциплинарним тужилац је у исто доба и судија; за учитеља не постоји административно судско тедо, које би било састављено из особа њему једнаких. Отуда и потиче губитак осећаја за, право и правицу. Што се тиче друштвеног положаја, учитељество не чини, у поређењу е другим чиновницима, никакав одређени ред; отуда учитељева усамљеност, слабост, непоувданост. Једном речју, будући век мора одговорити овим вахтевима: да учитељу да пуну слободу у своме позиву, поузданост у поштовању његових права и његову тешњу везу у погледу социјалном.

Особити сарадник учитељског лнста. — Пре неког времена учитељски листови немачки донели су вест, да је њихов министар просвете др. Босе, науман да у једном од првих бројева органа, пруских учитеља, . „Пешвеће Већије“, штампа чланак под насловом: „Школски прорам ХХ столећа,“ Том приликом листови, који су то донели, ивјавише, да је то први ц једини случај, да министар просвете у учитељском органу износи своје становиште. И вбиљг тај чланак министров донесе друга свеска „Решзске Зећије“ под насловом: „Приложак школском прораму ХХ столећа“. Министар у томе чланку ивноси, како не сматра ва потребно, да се У најскоријем добу ивда општи вакон школски, који обухвата сва питања. Пријатељ је шкодског напрвтка, па ва то жели, да се важни проблеми школски решавају поступним начином и доношењем нарочитих школских закона. Министар у своме чланку ивмеђу осталога, истиче као сметњу штстно јачање бирократског притиска, како на школу административну, тако и на унутрашње делање учитеља. „Сви пријатељи школског напретка,“ вели министар, „морају бити свесни тога, да сви штетни појави тколског развитка у ХЕХ столећу, оличени излишним нагомилавањем најдетаљнијих наређења и инструкција, мопају бити отклоњени у Новом столећу. Множана, ма како добрих расписа ограничава снагу наставничку, одузима им потребну самосталност и утире с васпитања омладине ону драж личнога делања. А да се на тај начин одомаћује у школи опако нагомилавање шаблоне пусте и без икаква духа, то је сасвим јасно и разумљиво. У новоме столећу мора свакоме наставнику. бити вајемчена потребна. мера слободног, индивидуалног делања. Та је задаћа врло важна ва владу п школску управу у новом столећу; у томе је такођер један део школског програма будућности, чије ће остварење, по речима министровим, на пољу школства дејствовати као топли зрачак вунчев на младе пролећње усеве. Мора се

министру просвете признати, пишу немачки аистови, да ће радити свима силама на остварењу тога свог становишта. Е

Просечна висина човечјег раста — у разним државама није једнака. Највеће виснне су Енглези, Норвешци, Данци, Холандези и северни Немци. Они пмају просечну висину 1.10. Швајцарци, Руси, Пољаци, Чеси имају просечну виенну 1,66 м. Французи су мало мањи, а најмањи су Талијани и Шпањолци, који имају просечну висину 1,60 м. · 5

Дужина једног истог теда пак није једнака преко дана У јутру после епавања тело је дуже ва 4 см. од оне дужине, коју је имало у вече, пре легања. Сама

тежина тела притискује и сабија делове, нарочито рскавицу међу пршљеновима кичме. За време лежања и одмарања тело се опет опружи ва 4 см

Педагошки покрет у Немачкој. — Народне школе у Немачкој «е дана у дан све се јаче усавршавају. 969, деде походе школу. Часописа учитељеких имају на 120. Свега учитеља 110.000. Од тога је броја 80.250 учитеља органивованих у 21:65 друштава учитељеких.

па мрие-пфофе-аиф— ————