Учитељ

586 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

нија тамо где је мрак, него тамо где има и електричких сијалица на еве стране.

Да ово тврђење ви мало није претерано, увериће се сваки који пажљиво прочита ово што даље иде

Наше школе не само да немају довољно наставних ерестава, него се пре може рећи да немају никаквит наставних срестава. Нарочито народве школе у том погледу стоје рђаво. Уђите у коју хоћете народну школу, па шта ћете у најбољем случају наћи тамо 2 — Руску рачунаљку, коју отрцану мапу и по негде још отрцаније шрајберове природописне слике. Многе школе ни овога немају, а од 1000 школа у Србији сумњам да ће бити десет таквих које имају још које наставно срество, осем поменута три

Код таквог стања ствари, наши учитељи ретко шта деци и показују, него се деци објашњава све само — језиком. Вербализам пусти на све стране. Многоглаголива настава свуда, а показивање и објашњавање на каквим предметима тек по негде и по мало. И ако педагогија јако истиче очигледну наставу, ње нема код нас. И ако се и без педагогије зна, да и ми људи боље разумемо и боље запамтимо нешто, кад уз причање или читање имамо да видимо елику, или модел, или истински предмет, опет се у нашим школама махом деци ништа не показује на сликама и предметима, него се само говором објашњава, верујући да ће ђаци све разу-. мети и лако запамтити, кад им са само „лепо“ објасни. Пређе се учило механички, без разумевања из књиге, а сад из уста учитељевих ; пре се ништа није објашњавало, а сад се само говором објашњава; пре се ништа није разумевало, а сад ђаци нешто и разумеју; али је опет то све магловито. Јесте ово боље од пређашњега; али то вије оно што треба; а ми се варамо да је баш како треба.

У томе лежи баш највеће зло, што ово не ваља, а ми још и не видимо да то не ваља. Али, ко хоће да се увери