Учитељ

Свеска 7. Београд 1. Марта 1906. Година ХХМ

ПЕДАГОШКО- КЊИЖЕВНИ ЛИСТ

УЧИТ БЉ И ЊЕГОВО ОРН

Рт. Д. БЕКАРОКОВЂ

Учитељска професија, сама по себи, не може се уврстити у ред опасних професија, т. ј. таквих, које за собом вуку неизбежно прекомерно обољевање и сразмерну кратковечност лица, која се њоме баве. Па ипак, живот и здравље већине учитеља, градских и сеоских основних школа, изложени су сталним опасностима, услед тога, што се морају кретати и радити у таквим местима, која врло мало, или готово никако не одговарају игијенским прописима. Па како узрок тих игијенских неприлика не лежи у главноме, у професионалним, већ у друштвеним и посведневним приликама, у којима огромна већина учитеља мора да живии ради, то и задатак чувања њиховог здравља — у најширем смислу те речи — прима карактер друштвени, пошто ее не може уврстити у ред специјално медецинских, лекарских задатака. Лекару — игијеничару није могућно ограничити се само указивањем ових или оних мера обазривости, које би учитељи могли предузимати ради отклањана специјалних штетних утицаја, који су тесно скопчани са њиховим радом, него је прека потреба да се сва пажња концетрише на из-

: Расправа читана 29. дек. 1902. на руској учитељ. скупштини. УЧИТЕЉ % : 1