Учитељ

916

им је највиша просветна власт наредила да је врше и они су је вршили како су знали и умели. Многи су се старали да се колико толико упознају са овим послом. Припитивали су боље учитеље и саветовали се о вршењу те дужности. Читали педагошка дела и покушавали да уђу у разумевање свога задатка. Други су пак притешњени каквим материјалним незгодама радили и ногама и рукама да буду изабрани за ревизоре да би спечалили коју цркавицу и помогли се у даном моменту. Они су лабавије и схватали тај посао него остали њихови другови и вршили су преглед школа онако као што то одприлике врши рачуноиспитач какве контроле кад прегледа рачуне извесне установе старајући се да што дуже на путу проведу и коју цркавицу дијурине више спечале.

Учитељи пак гледали су у одређивању лица за надЗорнике из њихове средине као неку моралну награду, почаст која је, збила, једна од највећих коју може учитељ имати и такмичили се својим радом у школи и на књижевности да ову почаст заслуже.

И као год што је било вазда борбе између професора који су се хтели протурити кроз кандидатске листе због дијурне тако се је развијао антагонизам и суревњивост међу учитељима који су били срећни или несрећни да им се додели та почаст.

ЊЕ

Из овога што смо довде изнели јасно је шта треба да имају на уму меродавни фактори при одређивању лица за ревизију. Остаје нам да проговоримо коју реч јоши о дужностима тих фактора према лицима која опремају за изасланике.

Пре свега Министарство би требало да спреми и много прецизније упуство школ. надзорницима о вршењу прегледа него што је прошле године. У упуству треба да је