Учитељ

54

људи пали од убилачке небратске руке као жртва својег српског рада.

(Ја не могу овде да ређам имена свих палих бораца, ма од чије руке, јер бих се могао огрешити, да којег случајно не изоставим. Свима њима нека је слава и светао помен !)

Али све то није могло омести наш рад. Данас ми у Отоманској Царевини имамо у пределима од Пљеваља до Солуна у 224 места 251 школу, у којима раде 451 наставник "са преко 10.000 ученика.

Школе су распоређене овако:

1) Солунски вилајет: 19 школа са 62 наставника: ту је и једна седморазредна гимназија у Солуну и четвороразредна девојачка школа.

2.) Битољски вилајет: 38 школа са 74 наставника; ту је и гимназија са четири разреда у Битољу и девојачка школа са три.

3.) Косовски вилајет: Ту природно имамо највећи број школа:

а. у велешкој кази 11 школа са 18 наставника;

6. у Скопској Епархији 83 школе са 132 наставника; у Скопљу је полугимназија, учитељска мушка и женска школа и девојачко-радничка школа;

в. у Рашко-Призренској Епархији 100 школа са 165 наставника. У Призрену има једна богословија, задужбина Симе Андрејевића Игуманова, основана још 1871. а у Пљевљима нижа гимназија и девојачка школа.

Наставни план и програм у основним школама одговара у многоме наставном плану и програму, који важи за Србију. Но за све наше школе нису ни програми потпунце једнаки. За Р. Призренску Епархију нпр. важи сад програм који је прописан 12. јануара 1902., за Битољски вилајет је исти такав програм, осем за Науку Хришћанску и Познавање Природе. Општа је жеља била да се изради један заједнички програм за све школе, што је тек сад и учињено, те ћемо у нову годину ући и са новим програмом.

Школска година траје подједнако у свима школама. По градовима траје дуже, а по селима краће, даље у јужним крајевима нешто мање него у горњим због послова пољ-