Учитељ

25

ских и других, који тамо раније почињу. Наравно, о томе се мора водити рачуна. По селима школска година у најповољнијим приликама траје 7 ретко 8 или 9 месеци.

У неколико градова имамо и по два разреда више основне или грађанске школе. Ове школе место да имају више практични карактер служиле су више као филијале гимназија (неке су чак имале и интернатско уређење). Сад ће се ваљда и оне преустројити.

Имамо и неколико забавишта.

Надзор над школама врше управитељи, ревизори, митрополити и гимназијске управе у солунском и битољском вилајету. Управитељи у свом подручју имају не само школу, у којој сами раде, него све школе у дотичној кази. На крају године одређују се из реда учитеља и професора ревизори да прегледају и оцене рад по свима школама. Две три последње године нису одређивани нарочити ревизори. У Солунском вилајету школе имају сталног надзорника, а једну годину две био је и у скопској епархији сталан надзор.

Учитељи су разнолике спреме. Сем призренске богословије за дуго времена ми нисмо имали ни једног вишег просветног завода. Призренска богословија имала је да задовољи многе наше потребе, за тим и она је била прво са 3, за тим са 4 па онда са 6 разреда. Тек у најновије време у њој се примају ученици по свршетку ТУ. разреда гимназије и уче у њој 4 године. Сем призр. богословије највише се њих школовало у Србији. Једно време, кад је, потреба за учитељима тамо била велика, постојао је и једногодишњи скраћени курс при беогр. учитељској школи поред светосавске приправне школе, која је трајала две године. Па онда извесан број има и таквих који су се школовали у бугарским школама, па само годину или две завршили у нашима.

По тој разноликој спреми једним правилима од 1898. године учитељи су подељени на четири класе:

у 1. који су свршили Учитељску Школу, В. Женску Школу и Богословију у Београду;

у П. који су свршили 6. или 7. разр. гимназије и призренску богословију;