Учитељ

а ћу. Јуре по улицама и пољанама с рђавим друштвом. Певају неке. неслане поскочице и аљкаве су, неумивене, и неочешљане. ·

Док су чланови породице праве накараде. васпитне, наказе од укућана, пацијенти за какав умоболан завод, дотле је и њихова околина, млађи у кући, један повод за њихово бедно васпитно стање. Ту вам је нека кокетна слушкиња Маџарица, некакав посилни, који пред децом прави будаласте пикантерије са слушкињом и с њима се свађа и туче, дајући у многом чему рђава примера.

· За овако стање пуковникове породице носе кривицу доста и сви они, с којима ова породица долази у додир. Ту су вам. њи- хови будући пријатељи. Младина мати, стара намигуша под. тенелуком и бујадером, везана јој и неокретна. кћи. Стриц јој некакав Ерцеговац магазаџија, који се крађом и неваљалством обогатио. Ту“ су некаке госпођице каћиперке, некакве надрикњиге новинари и. глупи утегнути официри. Свуд једна мешавина. од површности и. мајмунисања, од простоте и груба уображења. Све мисли о провођењу залудна времена, о подвалама, о лову на. миразе. | Ту. вам је надлагивања и. намигивања, притворства_ И сујете, подвале и пре-. варе на разне начине, час фино, час ординарно. >

Ето како је писац „хтео“ у овој драми да. оцрта_ нашу поро:... дицу и наше варошко друштво из „1902. год.“ дакле потпуно садање,; . тек од пре четири године. Он је то „хтео“ и-бацио је свугде кон-. туре тих својих цртежа, одшкринуо завесе на собама и казао: „ето толико сте видели, а сад замислите још, шта се иза тога, крије и шта тек после има да дође!“ НЕ

Ми одлучно одбијамо, па ма колико одобравали пишчеву лепу тежњу за сировим натурализмом, да може у нашем данашњем. друштву постојати и једна овако монструозно комплетирана породица. Може бити појединих дивљих изданака, појединих ређих и усамљених случајева по негде и негде у форми онакве деце, као што. су пуковникова, али онакве групе на једном, месту — нема,

_ Онакав је отац савршено немогућ. По свему он изгледа до-. вољно јаких живаца човек а. овамо, услед, једног . обичног за његову онакву кућу, моралног. потреса, он умире. Толика његова осетљивост и гостољубље нису у хармонији са онако неваспитаном де-

_цом, плодом старања и гајења његова. Да је он био осетљив и. деца би. била боља. Стога он није смео онако "умрети, него је ва-

_ љало, да до краја. искуси у Горчин своје. прумешнаста И свога немара. . - - 5

Исто тако | треба да Јо и деца осетила. у своме животу све