Учитељ

275

сурову бестијалност, _несређену, а измишљену, дотерану на ефект и сензацију, срачунату на част првенства у својој врсти. А радећи све то, уносећи у диспут и на. размишљање публици модерни про_блем о васпитању, он га невешто и управо незналички и неверно додирује и не усуђује се, да његово решење. потпомогне и пером И позорницом, а он је, бар за наше прилике толико хитан и толико неодложан, да му и позорница мора с чашћу и неуморно послужити. |

Ст. С. Станишић. БЕЛЕШКЕ

Школски прирез. — У чл. 14. закона о народним школама побројане су све " дужности школске: општине према народној школи, а у чл. 58. и 59. нетог закона, казано је, шта има школекин одбор да спреми за евоју школу, па да њени радови теку правилно и без сметња. Чланом 60-тим дата је контрола. највишој просветној власти над радом зиколске општине и школекога одбора. па су прописане и казне за небрижљиво вршење дужности наспрам школе.

Све је, у овим члановима, законодавац лепо опреде: лио и одре; дио шта ко има да ради у проеветном послу, да би дотична школа могла без великих сметња, радити. Суштина ових чланова, школског закона, та је, да се на. време отклони све оно. што бп сметало школи и њеноме раду. |

Где су председници школских општина задахнути љубављу према. школи, тамо је у школи и у општини све на своме месту. До душе треба признати да много зависи и од учитеља па да му школа буде свима средствима снабдевена. Сваки наставник треба да удешава, своје понашање и свој рад тако у општини, | да никада не даје прилике, да од њега почиње сукоб између школе п општине.

Данас има у сеоским школским ошштинама таквога немара према школи од стране општинске власти, да су многе школе у жалосноме стању, и да учитељи трпе и сносе све незгоде. 1.

Они траже и моле да се даје школи оно, без чега она не може живети,

нити напредовати.

Једна од: највећих сметња, за правилан рад у ш голи; поред других незгода са којима, се учитељ и школа боре око њеног напретка, јесте, први п најтежи камен. непрестанога. труцкања и спотицања, школски прирез, који се сасвим неуредно, а негде и никако, предаје школама.

Без жита нема млива. и без новаца нема школи живот!

0 школскоме прирезу писано је сувише много, па ипак КОЈЕ 5 на. истоме месту. Не креће се чапред,-нити“се ствар поправља. А

Учитељи, готово, са свију. страна тришне и пишу: Дајте, школи прирезапомозите школи, јер нема чиме да ее обдржава.. Школска власт наређује општинским судовима, да се одмах измири сав школски прирез у одређеном року, и да