Учитељ

404 И По |

С тога је ондашње Намесништво Кнежевског Достојанства у Србији преко свога министра иностраних дела поручило 11. марта 1869. године своме агенту у Цариграду да код Порте и грчке патријаршије истакне права Србије на пећску и охридску патријаршију, на. случај, ако се ове оделе од цариградске патријаршије. Руског по_ сланика грофа Игњатијева, који је као бугарофил, искључиво и енергично радио само за Бугаре, стало је много труда и муке да убеди српску владу, да је неугодно време изабрала за овакву изјаву, која би с једне стране породила сумњу код Порте, а с друге би, довела до раскида са Бугарима. И гроф Игњатијев је у овоме потпуно успео на велику штету српскога народа у Старој Србији, Ма-' ћедонији, Босни и Херцеговини. — „И Русија, којој је било стало да усие оснивање самосталне словенске цркве и која је тај покреш најенергичније помагала (веровашно по из политичких разлога), "знала је да покреш за словенском црквом не сме имати српску етикету“.

Отправник послова српског заступништва у Цариграду Богићевић тек је 29. априла те године само прочитао патријарху писмо | министра иностраних дела и резимирајући садржај истога рекао: да се овај корак владе Књажевске састоји, да се обнављањем бугарске | цркве не повреди црквено право српско; да влада Књажевска жели да српске епархије и даље остану у задрузи са патријаршијом и да. молимо Његову Светлост да српском народу шаље народно свештенство. Ово је била само усмена изјава и патријарху није дата ни копија министрова писма и због тога патријаршија није могла да учини никакву употребу од те изјаве, а турској влади пак од стране Србије тада нису чињене никакве преставке у овоме смислу. |

„Претпоставимо чак, да би Порта у то време и пристала дати отоманским Србима самосталну цркву, то би извесно спречио тада | свемоћни руски посланик у Цариграду гроф Игњатијев. Зна се, да | је гроф Игњатијев разбио српски покрет 1872. године за обнављање пећске патријаршије, па чак и осујетио извршење молбе српске | владе и митрополита Михаила, да патријаршија у српским епархијама Старе Србије и Маћедоније поставља Србе за митрополите То је све радио Игњатијев само за то, што би извршења оправданих захтева Срба на црквеном пољу сузбило бугарску пропаганду, а он то, као бугарофил, није смео допустити. Србе у Кнежевини

1 Др. Ј. Цвијић у својој књизи „Проматрања о етнографији матедон-| скиг Словена“, Ђеоград 1906.. стр. 34. , 5