Учитељ

о ИН

633

широк бео јастук; на чијој се средини види његова глава упала у белину, те се види само жуто и по мало, као кад се скоруп почиње хватати, зборано чело. Нос беше сада много шиљастији пи целом лицу даваше нарочити изглед. Очи јако упале и затворене,

црни брци пали па ниже а између њих мало отскочила брада. Више главе горе две, три свеће, чији се пламен не би ни видео да кревет није у куту; виде се само мале, светле тачке, више којих се диже гарав дим, што се чак у ходнику осећа. Баба-Омиља седи до кревета; једну руку метнула на јастука у другој држи липову гранчицу са цветом и лишћем, па тек с времена на време махне. полако, благо, преко његовог лица као да се боји пробудиће га...

Још бих ја ту дуго зевао да ми неко не спусти руку на раме. Погледах преко рамена а то господин Груја, озбиљан са влажним очима.

— Шта ћеш ти туг Хајде тамо где су и други ђаци.

Ја не сачеках да ми два пут каже. Изиђе и он а ми се сви око. њега окуписмо као снопље око стожера. Рече нам да сутра по сви у школу без књига. Каже, да је господин Веља умро и да ће га сутра сахранити. Затим нас, као и обично, посаветова како треба да. се владамо кад идемо кућама. |

Аја, не иде се мени, а и Сима нешто оклева. Зовну он мене | и очас се договорисмо да не идемо, него да се сакријемо у црквену шуму више школе и да чекамо, да видимо шта ће још бити.

— Мора да га изнесу у кујну! — вели Сима.

— Заштог

— Будало, па треба да га окупају.

— Одиста%

— Ја шта ће море. Знам ја кад је умро ђед па су га тако износили. |

Тхе шта смо знали онда:

Седимо ми тако прикривени и гледамо ка школи. Дође један господин, па мало после још један. Уђоше у школу. Нема их, нема. а ми једнако чекамо, —– нагрдише нас комарци. После изиђоше са господин-Грујом и стадоше код „гимнастике“, па дуго нешто разговараше. „Нема“! „Далеко је“! „Не може да стигне“. — Чусмо да говори наш господин. Затим она два господина извадише новчанике и пружише нешто господин-Груји, и уђоше у школу...

Кроз шуму духну поветарац те нас трже шуштање лишћа. Сунце се беше изгубило тамо иза „Кртеља“ где се виђаше зра-