Учитељ

570

рпетаја“) којом доказује, да се Хришћани, ако хоће то у истини да буду, не смеју никако цепати ни делити на секте, него морају остати једно, и онда разлаже како би се то постигло.

Годину 1644 Коменски је такође провео у Елбингу радећи са своја четири помоћника на повереном му послу. Али како још ништа не стиже за штампу, његовом се добротвору Геру, учини, да послови споро напредују, иу једном писму пребаци за то Коменском. Коменски му одговори, да они књиге не преписују него пишу. А „мој се патрон извесно неће кајати... Ми ћемо Вам дати не књигу него право благо“. А у писму које је писао Хотону њетовом настојнику, жали се овако: „О, што Бог није улио ове мисли и подарио ове тежње неком другом! (О, кад бих | или више могао или мање желео! Али пошто што даље идем све дубље улазим у ствари, не могу а да не тежим за оним што је дубље, савршеније и боље. А последица је тога, да ми се оно пређашње као несавршеније не свиди, и ми се тако непрестано поправљамо и усавршавамо... Пре· дузели смо огроман посао, који личи на велику реку, која је у почетку мали извор, а што даље то већу количину воде ваља собом....“

1645. године био је у Торну сабор, који је имао да. поради на измирењу протестаната и католика. И ако је на овоме послу и сам радио, Коменски опет није волео да. иде на овај сабор, јер се није надао никаквом успеху. Али кад на њ навали и општина уједињеног браства, он попусти и оде. Ну Геру се учини да он напушта главни посао. Зато му поручи, ако ће се бавити другим пословима, онда нек тражи помоћи од оних којима служи. Коменскога ово веома ожалости, па му одговори, да послови напредују добро, а „ако, вели, и преко воље мораднем по неки пут за кратко време и да одем некуд, то тиме само добивам потребне прилике да одморим дух свој од пренапрегнутога рада; јер, нити сам анђео, нити од гвожђа.“ А у писму Хотону каже: „Грехота је ударити коња који сам вуче, па му још и храну ускраћивати.“ Гер се на ово смилује и опет му пошље неку помоћ; али ова ни из далека није била онолика колика је била потребна те да се подмире сви издаци.

Тако је прошла и 1646. година у НА РААН раду и