Учитељ

598 |

па изгубили: имадосмо, незнадосмо, изгубисмо, познадосмо... „Што 3 би овој и како би»!“ Чисто невероватно! Али такву је казну само | могла измислити ондашња „енергична“ влада српска! И успела је, | казнила је — мислите ли ђаке» Не, већ Србију, јер су ђаци нашли | сви себи средства, али Србија ни до данас није добила нишку учи- | тељску школу. 44

У прилог њене успомене на дан дванаестогодишњице од њене | пропасти, сматрао сам за особито потребно да јој као њен бивши | благодарни ђак приложим ово неколико редака, и пожелим јој из | свег срца васкрснуће!

22. фебруара 1907. г. Срет. Динић В. Шиљеговац. учитељ.

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД ЈАВНА НАСТАВА У ФРАНЦУСКОЈ У ПОЧЕТКУ ХХ ВЕКА

— ГАСТОН РУВЈЕ —

Основна настава: Од старог режима до -треће републике.

„Нема земљишта на коме је република остварила боље своја начела и више се приближила своме идеалу него што је то постигла у васпитању француске омладине“ (Извештај посланика Симијана о буџету јавне наставе, 1901. год.).

Ове су речи истините.

Француска влада јесте влада јавног мњења. Њени државници

схватили су да би зиджђи на песку кад не би поставили као темељ = своме делу просвећивање свога народа „Пре него смо стигли до општег права гласа, писаше 1882. год. Жан Масе, нама је ваљало _ најпре проћи кроз тридесет година обавезне наставе“. То је била основна погрешка људи од 1848. године, што су прогласили опште гласање а нису извели обавезност наставе. Трећа република користила се овом поуком. Видећемо како је она умела да преобрази јавну наставу у трима њеним ступњимг: да основна настава буде . обавезна, бесплатна и световна; средња, практичнија, разноврснија, | живља; и како је умела да препороди наше старе универзитете за.

~