Учитељ

УЧИТЕЉСТВУ НА СЛОВЕНОКОМ ЈУГУ,

Главни одбор Учитељског Удружења у Београду изјави се дне 20. марта 1907. бр. 40., „да се потпуно слаже с мишљењем средишњега одбора Савеза хрватских учитељских друштава, да док не настане могућност, да се изведе идеја формалног савеза свих југословенских учитељских друштава, треба радити на сазивању југословенских учитељских конгреса, који би се имали држати у већим културним центрима, српским, хрватским, словеначким и бугарским. Тако исто главни одбор Учитељ. Удружења нема ништа ни про-_ тиву држања првог југословенског учитељ. конгреса у Загребу у августу ове год. приликом скупштине Савеза хрватских учитељ. друштава.

Што се тиче предмета, који би требали да се расправљају на томе конгресу, држимо да то треба да одреди председништво прве југословенске учитељске конференције у смислу одлука донесених на тој конференцији.“

„Завеза австр. југосл. учитељских друштев“ у Љубљани, односно њезин одбор, закључи у својој сједници дне 27. марта 1907., што је потписаном предсједнику јављено дописом од 19. маја 1907., слиједеће: „Завеза австр.. југословенских учитељских друштев“ нека присуствује ље- | тос учитељскому конгресу у Загребу, нека препоручи опћу учитељску ствар за програм ин нај избере извјеститеља за то. Том приликом нека ступи у тјешњи разговор с хрватским друговима, да отстрани лагано њихове приговоре против „Југословенскога учитељскога са па да се тако омогући по времену његово основа» ским и бугарским друговима нека се објави, да раван савез за сада не може установити ради ватских другова. а да се идеја није напу

Д. Грнчаров, гимназ. учитељ и