Учитељ

· 884

Писац у предговору вели, да је дело радио на основу генетичкога принципа са научне тачке биолошко-еволуционе. У науци о познавању спољнога света и о представама задржата су начела Хербартова, која се најбоље слажу с искуством. Иначе писац 56 служи добром и најновијом научном психолошком литературом.

Пре него што би прешао на саме елементе у области ове на- · уке, он додирује методе за проучавања психологије. Њих је у главном две: дедуктивна и индуктивна. Прва се зове још и спекулативна, јер је више упућена на разум и спекулације, на широке генерализације, из којих се тумаче и објашњују поједине појаве и. факта. Овај је метод важио до 17. века, кад је у науци усвојено | начело испитивања. М од тада се у психологији развио други њезин метод, индуктивни или емпириски, који проучава душевне појаве онако, како се јављају и из њих изводи законе. У најновије се време уноси и метод експериментални, којим се душевне 0 нарочито удешавају за проучавање. 54

Дело је израђено систематски, популарно и прегледно, тако. да може згодно послужити наставницима као упуство за рационал-. но управљање дечјом природом и њеним душевним даровима.

У почетку је изложен опис живчане системе и њене радње као и улоге, коју она врши у функцијама душевнога живота. Овај би“ физиолошки део могао бити и пространији и јаснији, а то је врло важно за. разумевање осталих психичхих радња.

Цела је књига подељена на три дела, према главним облацима душевнога живота, на део о уму, на део о осећањима и на део о вољи. Првоме је дато највише места и ту су постепено проучени сви основни психички фактори, који образују дух и његово биће. Пошто су врло прегледно изложене чулне раднње и осећаји, као и особине њихове и клице осећања и воље, које се у њима јављају, опширно је изнета наука о представама, и односи, у којима се оне. крећу, као што су асоцијација, аперцепција и репродукција њихова. Ту се уноси и учење о представама простора и времена. О памћењу је и о машти, као. важним наставним срествима говорено оп-' ширно. После одељка о сну пространо је изложена наука о развоју умнога рада, о пажњи и ширењу круга представа, о разуму и појмовима, о мишљењу и о говору, о стварању и идејама. 2

У партији о осећањима разгледана су осетна или нижа, и на- _ гонска осећања, за овима виша у вези са представама и располо-

жаји. За овим су прегледана самоосећања (стид, понос, таштина; малодушност, нада, бојазан, одважност, манитост). У саосећањима, |