Учитељ

896

непојамно, а учитељима, који ово имају да објасне деци, ово неће бити ништа неразговетно. Рођење Христово учинило је, да се свест дотадашњих људи обасја новом светлошћу, светлошћу познавања правог Бога, као што и мудраци са истока, будући идолопоклоници, научени бише познати правога Бога и њему се клањати.

На стр. 21. нема „првопрестолник“ а има на стр. 25. у Тропару Св. Сави. То је првосвештеник.

„Свјатитељу Саво, отечество твоје“ превео сам „Свети Саво, отаџбину твоју“. „Свето“ је штампарска грешка, а место „твоју“ правилније би било „своју“.

„Као дрва маслинова, однеговао си освећена твоја чеда православној цркви“. Није ништа страшно, што је ради објашњења · додато „православној цркви“, и ако нема у словенском тексту, јер нема у словенском тексту ни речи у загради (т.ј. епископе и свештенике), па ипак сам ставио да би се видело, ко се разуме под освећеним чедима Св. Саве.

„Архијерејев богодухновеноје Па Аије превео сам са „Духом Божјим задахнути, красни владико“ а г. прота вели, да ово потсећа на.оно: „Помози Бог бако“! Ако њега потсећа, мене не. Овако је превео и Вукићевић, само место „красни владико“ казао је „красото владика“.

„Иже премудри ловци јавлеј“ са свим је лепо, и ако не до словно преведено „који си ловце мудрима учинио“, а у примедби то је још боље објашњено са „т.ј. од рибара начинио апостоле“.

„Дондеже воздаси последни кодрант“ превео сам „Док не издаш до последње паре“. Неки преводе „кодрант“ се „динар“. Тачно није ни једно, а значај реченице мојим преводом је тачно исказан. „До последње паре“ значи „и последњу пару“.

„Амин, глагољу тебје“ превео сам „Јер ти кажем“ а г. прото замера, што нисам казао „Заиста ти кажем“. У Вукову преводу (Еван. по Луци гл. 12. ст. 59.) стоји само „Кажем ти“ па опет лепо.

„И имјети будеши похвалу от него“ превео сам „и имаћеш хвалу од ње“ а г. прота вели „бићеш хваљен од ње“ · Смисао је исти, али ја сам ето крив, што баш нисам узео онако, како г. прота хоће. |

„Ашче љубав имате между собоју“ превео сам ин узимате Ок међу собом“. Овде је могло изостати оно „уз“, али ипак смисао се не квари. Неће ни један наставник то објаснити са „куповањем“ љубави, како мисли г. прота.

На стр. 49. стоји наслов „Посланице или Писма апостолска“.