Учитељ

897

Шта је ту погрешно» Затим се ређају те посланице, а да би се означило, и кад се која чита у цркви, стављен је наслов „На Божић“, „На Богојављење“.... И ово г. проти боде очи, страх га сигурно од јереси. Знамо ми, да над посланицама нема тих натписа, али смо их ставили баш зато, да би деца видела, кад се која чита, а одмах иза тога следује, коме је која посланица упућена.

На стр. 56. случајна је штампарска грешка „Песме“ место „Песма“. Ту песму, као и „Песме на благодарењу“ оставио сам навалице непреведене, јер су лаке за превод, па да се ученици сами вежбају. Песму на Божић нисам превео још и зато, што нисам песник, а дословно кад би се превела, не би била права песма.

Псалам 134. и 135. преведени су правилно. Могла је доћи напомена да су у Вуковом преводу означени под бр. 135. и 136.

Погрешке у Српском језику врло су незнатне. Што је њих запазио госп. прота, хвала му. Али оне пе могу убити вредност ове књиге. |

Из свега до сад изложеног, види се мали значај г.. протине критике. Изгледа ми, да је г. прота, кад је се латио, да је пише, имао на уму ону пословицу „Жив ми Тодор, да се чини говор“ и да би упозорио Просветни Савет, да и он живи у Србији, те да се у будуће и о њему води рачуна.

4. децембра 1906. год.

Лешница. Андра В. Станојевић, учитељ. ДОПИСИ Јена, 1 фебруара 1907. год. П

Број студената у зим. семестру 906/7 износи 1275 — који ће се за време летњег, повећати без мало још за половину — због

Јенског положаја и околине. Народности разне, које се најлакше _ увиђају на часовима Хекла, Либмана и Рајна. Тада видите представнике раса и народа којих се дотакла култура: Немаца, Француза, Енглеза, Швајцарца, Холандеза, Шведо-Норвежаца, Руса, Срба, Румуна, Маџара, Бугара, Грка, Јермена, Американаца, Јапанаца и Јевреја. Видићете једнога крај другога, што рекао народ „крста и