Учитељ

898

некрста“ — видећете крај Руса седе и Јапанац и Јеврејин; американац, Енглез и Јерменин; Србин, Влах и Јеврејин — само нигде не видите заједно Србина и Бугарина!.... Вредно пажње, како се чудно избегавају и поред толиког братимљења. Не само најновије појаве у међусобним државно-земаљским односима нашим (а већ нац. и да не узимамо у обзир) но и овај, на први мах, бледи доказ — указује да је наше братимљење још и сувише далеко од своје праве суштине... Ове донде, док не буду утврђени, решени и окончани наши односи у Маћедонији. Тек на основу тога а и онога народног „чист рачун дуга љубав“, тек онда ћемо се овако у приликама, кад смо далеко од гозбе, свечаности, чаша, поетизма и

здравица — моћи слађе братски погледати!... Највећи је број странаца — из Русије али не — и Руса! Само је један Рус и две Рускиње, остало — Јеврејин. Од интереса је

поменути и то: да имају свој клуб, библиотеку са делима револуционарно-социјалистичким; сваке недеље одржавају своје састанке, примају лист штампан еврејским и језиком и писменицом и..: сањају сан да на рушевинама словенске Русије, тамо у оним просторијама а међу наивним и непросвећеним руским мужиком оснују своје будуће царство. Јер, сва упућивања Европе њих у Палестину — они само „чују“. Пољска и Русија жижа су њихове будућности. Ваља се сетити да их само у Русији има око 5 мил. а са осталима из Европе број би нарастао до дупликата... С тога прави Рус и Литавац и почињу прозирати у тај план и неверовати њиховој тежњи радости због нереда, борби за добро мужика — јер су баш они ти који су га првенствено сисали и упропашћавали, ко паук муху, па тек онда тлачио и гњавио крути бирократизам и остале недаће копна, агрикултуре и свега осталог... Њихове одлике и кретање чешће избијају таквим обликом, да су пр. г. међ грађанима и студ. изазвали жучно нерасположење, које се са њих пренело и на све остале Аизјапдег-е. Тај покрет био је толико јак, да су нем. студ. на својим академ. зборовима, тражили веома јаке отежице за странце на јенском Унив. као нпр.: дупла школарина и уписнина итд. и само благодарећи акад. проф. савету и јакој заузетости некојих студената из блиских додира са странцима и изјавама: да г. странце треба двојити од рус. чивута... та је ствар легла и остало као што је и било. Ну, траг је остао, који се видно испољава у даним приликама, према њима. Тако у семинеру пед. после предавања о Мојсеју — један од г. г. студената говорио противу семитизма. Али, признати се мора, да су чив. свесни и дурашни у приликама,