Учитељ

Год. 1876. покренуо је заједно са Алек. Кузмановићем такођер земун. учитељем издавање „ђачке библиотеке“ под насловом „Мала Школа“, мале књижице које су излазиле у повременим свескама. Годишње 6 свезака. Тим је ступио на поље дечије књижевности. Даље је издавао „Дечији Пријашељ“ лист за српску омладину. Из тог доба воде свој извор и следеће књиге: „Рад у првом разреду основне школе“ књига за учитеље и пријатеље јавне наставе. „Узроци и последице француске револуције“, „О беседама“ као и многи чланци, што их је као неутрудиви радник на пољу српске педагошке књижевности неуморно низао у разним листовима.

У марту г. 1880 пређе са срп. конф. школе на комуналну школу у Павловце (Срем) одакле је премештен 1888. у Ириг као рав. учитељ. Године 1889. именован је кр. жупаниј. школским надзорником у Беловару. Ту је као савестан, марљив, тачан, скроман и праведан школски надзорник провео пуних 18 година. Подручно га је учитељство ради његових дивних својстава дубоко поштовало и врло волело. |. маја 0. г. додељен је био кр. зем. влади у истом својству, где му поверише састав нове научне основе и предлог у ствари издања нових читанака. У почетку тога рада затече га изненада, а врло рано, дана 9/22 маја смрт.

Покојни Мита ће се у историји српске образованости на видном месту спомињати. Својим животом, благим, чврстим и чистим карактером, својим радом око проширења просвете и образовања српскога народа, неуморним радом на пољу педагошке књижевности, потпуно је то и заслужио.

Већи чланци и расправе, што их је пок. Мита написао, јесу следеће:

1. Змај-Јован Јовановић као педагог. Један листак из историје васпитања у Срба. Овај је чланак изашао

Зв5