Учитељ

274

би се неограничено могло сматрати за добро, осим једино добра воља“. А добра је воља она, која поступа из чисте љубави, где се дакле дужност врши ради саме дужности.

Кантову мисао ватрено је прихватио Хербарт (1776 до 1841),ослањајући се у многоме и на енглеске моралисте. И он се слаже с Кантом у томе, да вољу треба да опредељује представа радње, а не изглед на успех. Вољина доброта и достојанство нису на буди ком спољашњем предмету него на њој самој. С друге стране пак Хербарт се удаљује од Канта тиме, што одбацује заснивање Етике на науци о дужностима помоћу категоричког императива и надумне слободе. Он је на име приметио, да при моралном поступању, тежњама, које треба да буду потчињене вољи, не излази на супрот заповедна воља, него оцењивање, које даје правац вољи. На тај начин Хербарт је покушао да разради Кантову Етику, јер је овај садржину моралности оставио нерасветљену.

Полазећи од факта, да смо често принуђени на оцењивање и противу наше воље, он је истраживао оне вољине одношаје, у којима се оцењивање појављује. Таквих одношаја воља нашао је свега пет, а толико исто и одговарајућих оцена, које су делом израз допадања, а од чести недопадања. Из тих оцењивања произлазе затим одређени захтеви или забране, које се обухватају у пет узорних појмова највишега реда, познати под именом едичких идеја. Хербартова је Етика према томе наука о моралним идејама, у којој се износе како индивидуалне тако и друштвене идеје. Индивидуалне је идеје назвао: 1) идеја унутарње слободе, 2) идеја савршенства, 3) идеја доброте (племенитости), 4) идеја права и 5) идеја правде. На друштво примењене ове идеје носе назив: 1) идеја о прожманом (једнодушном) друштву, 2) културни систем, 3) управни систем, "4) правични систем и 5) правни систем. — Вредно је овде нагласити, да су по Хербарту ове идеје реализиране у Богу и да је међу свима идеја доброте најузвишенија. „Само је Бог добар“ рекао је он, а као што знамо, то исто велимн наш народ.

Довде смо у главним потезима изложили тројаке погледе на одређивање највишег моралног циља. Иза тога,