Учитељ

278

зима васпитни рад, а са истога разлога чинимо људе одговорним за све, што потиче из њих самих. Јер, и ако наше ја нема довољно моћи да се још у детињству одупре сили егоистичких тежња, ипак се ове и тада могу ограничити родитељским или васпитачким ауторитетом. Родитељско: „мораш“, уејо је дечијим пожудама, а њихова воља чини, да у деце зарана настане борба између егоистичких склоности и моралних захтева. Са зрелошћу ова борба узима све одређенији вид, док не наступи периода, у којој се човек може потпуно ослободити уплива егоистичних мотива. С тога је задатак васпитања, да на томе поради у времену, када унутрашњост васпитникова још није узела никакве чврсте форме. Свака се пропуштена прилика овде горко свети самоме друштву, нарочито ако се дочека доба, у коме се поред свих напора и жеља не може више извршити никаква · промена у смислу моралних закона.

ПЕДАГОГИКА

Као примењена етика и: психологија о — д-р Арп ЗјЈег! —

П Педагогика као примењена психологија.

Као што нисмо нашли никакве опште признате етике, тако исто узалуд покушавамо да: нађемо сагласност у психолошким системама. И тако ми овде стојимо пред исто тако тешким и важним питањем које смо имали и у етици: На којој психологији треба да се оснива педагогика2 У кратким потезима изложићемо главне правце у психологији.

1.) Теорија моћи или динамична психологија (Аристотелес, Лок, Волф, Тетенс, Кант) објашњује појаве душевног живота из нарочитих душевних снага.

2.) Механичка психологија (Хартлеј, Пристлеј, Хуме,

Хербарт) покушава да различну душевну садржину издвоји

4 3

а ој:

а аса с ава он 5 5216

у 5 3 | Ј У 3 1 3