Учитељ

21)

из узајамног дејства најпростијих психичких елемената, појединачних представа.

3.) Психологија развића сматра разне душевне радње као степене у развићу једне једине изворне основне снаге. Та основна снага може бити осећај, разум и воља, те се тако психологија развића јавља у три облика: интелектуализам, сензуализам и етелизам. Сензуализам (СопашШаг) објашњује мишљење и вољу као једно више развијено осећање. Интелектуализам сматра мишљење као основну душевну снагу, вољу као мишљење које је пренесено у радњу, осећање и осећај као једно несавршено, несређено мишљење. Овај је психички правац особито развијен у системама Лајбница и Хегела, код првога са психолошком а код другога са метафизичком тенденцијом. Етелизам узима вољу као основну снагу душевне радљивости. Главни су заступници овога правца: Фихте и Шопенхауер. Фихте учи | да познавање стоји у служби воље, да оно није циљ, већ средство за моралан рад. „Ја“ је теоретичко да би могло бити практично.: Фихтеова је воља морална воља, Шопенхауер напротив мисли на слепу, несвесну вољу за живот, нагон за егзистенцијом. Фихтеово се становиште може оцртати као морализам, а Шопенхауерово као натуралистички етелизам.

4.) Конструктивна психологија (Фихте, Шелинг, Хегел) полази од појма душе до тј. од оних специјалних идеја за "чије је остварење позвана душа на једном одређеном месту светскога склада и узима поједине психичке функције као тепене реализације идеје душе“.

Излагање ових главних праваца у психологији даје и поделу психологије на емиричку и метафизичку, од којих прва посматра стања и радње а друга суштину и значај душе. Познавања метафизичке психологије стоје у најтежој вези са метафизичким посматрањима о последњем основу и највишем укупном циљу светскога тока и карактеристичко обележје метафизичких система: дуализма, спиритуализма, спиноцизма и материјализма показује се на психолошкој области.

Особито се данашњост јако интересује психологијом.

1: Вез ттивпе (јез Мепхећеп, Ц, 5. 263.