Учитељ

280

Тако философи и лекари као педагози развијају живу и плодну радњу на области психолошког испитивања. Њихова су испитивања експерименти у области психофизике, физиологије, патолошке психологије и дечје психологије.

На први је поглед јасно да ни све психолошке системе нису од значаја за педагогику. Ми се можемо ослонити само на ону психологију која увек стоји у сагласности са чињеницама из искуства и која нам, противно неким метафизичким системама, казује да је могућно образовање васпитаника, да његова воља није слободна али и не апсолутно детерминирана, већ да је везана за унутрашње мо"тиве, тако да васпитник помоћу спољних утицаја може · сазнати модификације своје унутрашњости. Само оној психологији можемо поверовати која нам у постајању и битности духа даје оштру и од човечје самовоље независну законитост. Под овом ће претпоставком како у унутрашњем тако и у спољнем свету одређени узроци имати и одређено потребна дејства, и ми смо у стању, да оне душевне појаве које треба да дејствују као узроци, прорачунамо у погледу на дејства која од њих произилазе. Ако је педагог упознао психолошки права средства, онда применом истих мора васпитаникова унутрашњост — свакојако у извесним границама — добити од васпитача намерено једноставно обележје које смо ми оцртали као морално-религиозни карактер. Једна таква педагошка психологија која одговара нашем циљу јавља нам се у одмереном сливању емпиричке и метафизичке психологије с тенденцијом, да прва садржи удубљивање у поједине душевне чињенице, а друга да поуздано обухвата те чињенице у целину једне теорије као свога циља. Желели бисмо особито да укажемо на најновије облике емпиричке психологије који стоје на заједничком земљишту природно-научног посматрања човечјег духа. Ти се облици не цене своме значају пристојно и колико треба у васпитном раду, а у појму педагогике као практичне примене психологије стоји, да се она мора управљати према напрецима своје основне науке. |

Која средства и путове узима педагогика од психологије > Психологија нас учи да васпитач може утицати непосредно на васпитаниково морално-религиозно стање као и посредно помоћу круга мисли који се образује васпита-