Учитељ

282

нашем класично-културном васпитном идејалу — знање о просторно и временито културним степенима, који су од нас јако удаљени. И баш за то, што су ти дијелом при-

митивни а дијелом виши културни кругови хетерегони нашем рођеном културном идејалу, баш ради тога Антропологија има васпитан утјецај на нас.

5.) Осим тога Антропологија расвјетљава велике проблеме о постанку и развоју људства, и учи нас како је човјек у тијесној свези са васколиком осталом органском природом, па у колико на овај начин она завршава круг нашег природо-научног знања, даје нам наука о човјеку прилике, да схватимо читаву васељену, која се у пређашњим вијековима смјела тумачити само помоћу религијског вјеровања. |

6.) Споменућемо укратко још једну практичну вриједност Антропологије. Додуше, суштина једне науке не састоји се у томе, да се њезини резултати или методе иу дјело могу привести, ал у данашње практично доба, добро ће бити да маркирам и ту страну антрополошке науке. Најпознатију примјену нашле су оне антрополошке методе, које је Француз Бертијон употребљавао приликом иденти-

фикације злочинаца. То је т.зв. „систем Бертшијона“ или

још краће речено — Љертијонажа.“ Наиме, код овог система довољно је да се предузму десет мјера и да се одмах спозна идентичност човјекова. Тих десет мјера ове су; 1.) висина тијела; 2.) човјечија тетива (тј. протезање, дужина од великог средњег прста лијеве руке па до истог прста десне руке); 3.) висина кад се сједи; 4.) дужина главе (лубање); ) ширина главе (лубање); ) дужина и ширина уха; .) дужина ноге; ) дужина средњег прста; ) дужина малог прста и 0.) дужина доње, предње стране руке. Ова испитивања заведена су у свим културним држа--

9 6 Ћ 8 У 1

3 И у државној казниони у Пожаревцу установљен је недавно један овакав одејек антропометријског одјељења за пожаревачке осуђенике. За шефа тог пожаревачког антропометријског одјељења наименован је г. Добривоје Бакић.

(%