Учитељ

283

вама и показују изванредан успјех. Париз се особито одликује овим мјерењем.

Бертијонажа се употребљује и у Експерименталној Педагогији, кад се испитује дјечије психо-физичко развиће. Она се врло негује у Сједињеним Америчким Државама. Ко би хтео да се боље упути у њу и у апарате, који се у Бертијонажи употребљају ја му врло препоручујем инштруктивно дјело Американца, Донела,' - специјалисте код Бироа Васпитања у Уашингтону (Сјед. Америчке Државе).

Антрополошка експериментисања у школама, универзитетима, фабрикама и у војништву много су нас поучила у погледу на законе раста људског тијела, и показаше нам у колико дјелује милје, економско стање, васпитање, занимање и клима на тјелесни развој одраслог човјека и дјетета. Онај, који се бави оваким и сличним питањима и проблемима, тај се неће одродити од антрополошког школовања. Колико велику педагошку важност имају антрополошка експериментисања могу показати на једноме примјеру.

Посве нова испитивања, која су предузели инглески професори, јесу експерименти са штудентима кембриџког универзитета. Она нам лијепо показују, да душевним радом расте и капацитет лубање. Ова мјерења врло су добра; из највеће ширине, највеће дужине и висине лубање пронашао се њезин индекс, са кога се може извјесном сигурношћу закључивати на величину мозга и ако се при тим експериментима не могу посве избјећи погрешке у погледу на кожу, мускулатуру и различиту дебљину људске капсуле.

У Кембриџу је испитивано 1000 штудената. Материјал је, дакле, посве равномјеран, подједнак. Баци су груписани према успјеху њихова испита. Резултат тих кембриџких антрополошких експеримената можемо овако графички представити: # Види: Ат ћи“ Мас Ротага, Ехретитепта] ЗЕпду ор СћИдтеп, еј ле ап ћтоте са! апа рзусћо-рћузјса] теаз пгетепа ор Мазшовоп Зећоој СбејФгтеп апа а ВЊПостарћу. Мас певоп: Сохегатепоф РелШпе Осе, 1899. (Џтте4 зтајез Вигеап ој Ефсабоп. Сћарфега Гот (ће герогб о ће Сотпиззјопег о! Еасамоп. Кот 1897—98. — Сћарђета ХХГ апа ХХУ, 985—1890.): Ја сам ово дјело приказао још 1908. године у сарајевском „Школском Вјеснику“. Дјело је ово пуно слика свих могућих апарата, који се употребљују у Експерименталној Педагогији .