Учитељ

355 Нека је нас у Србији за сада само половина — 1200 којима овакав дом треба — па нас је доста. Ево Нове Године, почиње: решимо се сви — да у овој години — да јемо само 1 дин. месечно на име овога — преко зборског благајника, па ћемо овим путем на крају године имати до 15.000 дин.! | Па где су наши другови којима овај Дом не би требао

са ма којег разлога, а који ће ову установу помоћи. Зар ће бити учитеља-ца који неће на ово приложити 2

Зар у Српству нема више Гавриловића, и иначе врлих

људи, који ће нас помоћи својим доброчинством 7!

Па где смо ми учитељи-це који смо у оваквим сличним приликама и за друге радили. Зар нема у Србији бар 500 места где се могу у току идуће године приредити скромне бачке свечаности и забаве, које би нам донеле само по 10 дин. прихода за ову сврху 2!

Приредимо зимус у свакој вароши и варошици — забаву за овај циљ — а то је бар у 50 места, где бисмо имали прихода бар 2000 дин.

Ми смо учитељи до сада многу књигу раширили у народ, а нарочито међу децу, па ту се често и огрешили. Зар у нас нема учитеља и спремних и оданих, да спреме једну књигу за децу, која би могла надмашити све досадање књиге ове врсте у нас, и да је ми растурамо међу баке, па да учинимо корист и просвети и себи са хиљадама динара 2!

Београдска општина је и раније обећавала, а и сада ће нам дати, ако нам за ово устреба — плац бесплатно.

И још је мало! Ми ово нећемо, и не можемо створити за годину дана. Почнимо и радимо једну, две — па и пет година, и на крају 95. године имаћемо шта желимо. А дође ли да треба то и пре свршити, онда поред свих ових прилога, рекнимо: да дамо одмах сви у ову касу по 10—15—20—25 динара, и то можемо учинити — све за месец дана, и у ту касу унети најмање — 15.000—30.000 динара.

Хоћемо ли, почнимо, а успех ће морати доћи. Приступимо; а још ће се наћи поточића, који ће се стећи у ову нашу реку. 1