Учитељ

354

раних толико да децу могу издржавати даље од себе, али им не могу дати оно, што је деци од свега прече надзор родитељски !

3. Ми смо се 25 година бринули — за све више него за себе, и ни мало неће бити саможивост, што ћемо сада да се побринемо овако удружени и за себе и за своју децу; не може нам се пребацити, јер ово је не саможивост — но племенитост, а ипак наш је завет свети, да ћемо и од сада, где год буде требала наша сарадња, увек бити први и рећи: ево нас! — а никад: ми имамо сад своја посла!

Учитељски Дом! Дом где ће се наша деца, узданица

наша сабирати, да цод надзором наших другова — одају се својем послу и учењу! Дом, који ће заменути му дом родитељски, а наши другови — нас родитеље! Дом у

коме ће наш подмладак кад код своје куће сигуран бити јер то је наше. Дом, који ће поделити бригу нашу, и нама дати мирних и спокојних часова. Дом, где ће наша деца наћи и оца и мајку, а нарочито браћу и сестре!

Ето, то хоћемо сада да стварамо макар и после 25 година — није касно. Нета наш тај дом ништа не помогне, не олакша издатке, опет ће нам он много, много помоћи душа наша биће умирена. Знаћемо: да су нам деца ту сита, обучена, под надзором и поуком искрених пријатеља — који ће, као што бисмо и ми сами, више гледати да му сачувају чистину душе и карактера, но што би то игде иначе могли наћи; ту би их старији другови — деца наших другова и у науци помагали, и ко би још смео и покушати да на мртвој хартији изнесе лепоту и корист те установе2 — то треба доживети и видети. — А хтеднемо ли, то ће тако бити!

4. Ми смо сви свесни потребе и корисности тога Дома, - а да ли смо могућни то извести > Воља, она јака воља, која је створила, све чиме се ми поносимо, то ће лако и брзо постићи, само треба почети.

Ми имамо своје готовине, од чега би могли известан део одвојити, а да наши послови ипак не рамљу.

(Са надлежног места загарантована нам је државна помоћ, коју ма колика била —- учитељи српски, ако је до сада нису већ одужили, они ће то и хтети и моћи учинити.

ан аса со +

а ава