Учитељ
632
Жалосне последице наставничке и ђачке неопрезности. — Тридесетог јануара тек. год. у Сушачкој гимназији били су ђаци, као и обично, о одмору у гимназиском ходнику. Ту се разговарали, шетали и шалили. У једној групи били су два друга: вредни и симпатични Шкиљан и Винко Баретић. У разговору одједном Шкиљан извуче из џепа мали револвер, па, наперивши га више главе Баретића, повиче, шалећи се: „Хоћеш ли да пуцам у тебе“ У исти мах, кад је то изговорио, одапе револвер, па и ако је држао руку, говорећи, тако да је тане морало пролетети више главе, при окидању му се спусти рука ниже погоди јадног Баретића испод десног ока. Баретић је одмах пао на земљу, крв му навали п на нос и на уста и за неколико часака био је мртав.
Ђаци одмах отрчаше те јавише професорима и директору, који дотрчаше, подигоше крвавог Баретића и однеше га у послужитељску собу, те му ране испраше, али му је крв и на нов и на уста све јаче јурила.
У том чује послужитељ и други пуцањ у заходу. Полети брже боље тамо и изведе малог Шкиљана свега бледог и преплашеног. Поведе га директору, али их овај сукоби у дворишту и упита Шкиљана: „Што си то починио“ „Зашто си га устријелиој“ ;
Шкиљан на то раскопча преник и рече: „Ево. на, и себе сам!“
У великом очајању, видећи дете шта је у лудој шали учинило, похитало је да и себи одузме живот.
Шкиљана одмах сместише у другу собу и позваше лекара, а мало касније дошла је и полиција. Нарадише да их обојицу пошљу у Ријечку болницу, али је, као што рекосмо Баретић убрзо умро, а Шкиљан је тешко рањен, али његово стање није безнадежно.
Како ли би било кад наш Министар просвете наредио и професорима, онако исто као п учитељима, да дочекују ђаке у школи и да све школско време проведу код својих ученика
Е-
Извршена одлука. — На основу чл. 144. тач. 5 Устава, г. Министар просвете и црквених послова одлуком својом од 22. јануара ов. год. ПБр. 20416./907. пзволео је уважити одлуку Држ. Савета по жалби г-ђе Милице Живковићке, учитељице, и наредити да се г-ђа Живковићка, врати на своје место — у В. Градиште, — које је место стечајем добила, а истим претписом премештена, је т-ђца Даринка Поповићева, учит. чије је место у В. Градишту укинуто, по службеној потреби у Тополовник.
0 овоме извештавамо наше читаоце у вези штампане одлуке Дрх. Савета по овоме предмету у јануарској свесци „Учитеља“.
Хвала г. Министру на оваком брзом извршењу одлуке Држ. Савета.
~
| Симо Матавуљ. — Почев од 1905. па све до пре кратког времена, стизали су нас из године у годину удари зле судбине тако, да нам је смрћу Симином изумрла старија генерација наших приповедача. При овим немилим догађајима и нехотице нам падл на памет изумирање наших песника из прве половине ХЛХ века: Симе Сарајлије, Његоша и Бранка Радичевића. И они тако исто изумреше убрзо један за другим: Сима 1847., Његош 1851. и Бранко 1853. Само нам се ваља надати да и овим немилим догађајима изумрлу старију генерацију приповедача, који су српску приповетку учинили најразновиренијом гра-
|