Учитељ

па

633

ном наше лепе књижевности, наследе и рад продуже нове снаге и таденти, да не би смрћу њиховом наша приповетка застала у своме развитку.

Сима се родио 1852. године у Шибенику; у њему ја провео прве године свог детињетва, а затим оде у манастир Крупу своме стрицу, калуђеру. Ту је провео четири године, али не оде у калуђере, већ сврши у Задру учитељску школу и оде у Црну Гору за наставника. После свога учитељевања по Црној Гори и приморји оде у Француску, а из ње у Србију за гимназијског наставника. Наставник је био у Београду и Зајечару. Доцније је дао оставку на држ. службу и живео је од свога рада на књизи, који је заиста био врло обилан, Био је члан С. К. Академије и сталан председник Срп. Књиж. Друштва. Радио

је на приповетки, роману. драми и путописима.

По грађи, коју је узимао, могле би се његове готово све ствари поделити у два дела. У један би дошле оне нриповетке, за које је грађу узимао из Црне Горе и приморја; дошла би још драма Завјет и романи Бакоња фра Брне и Ускок. У другу би групу дошле приповетке из београдског живота и драма На слави.

Главне одлике Симине су врло велики дар оцртавања и карактерисања.

Како у својим већим тако и у мањим стварима, увек нам даје Сима јасно п добро израђене карактере; личности, које је окарактерисао остају нам увек јасне и маркантне. Описивао је готово увек ствари из савременог живота. Био је наш највећи реалиста. Његов ведар и миран дух није се лако узбуђивао и био је често склон на хумор. Био је наш књижевно најобразованији писац и са Лавом Лазаревићем може чинити тај леп изузетак међ нашим приповедачима, што је редовно своје књижевне производе са великом пажњом и усрдношћу радио. На-

рочито се истичу његове далмаминске приповетке, које могу увек служити за углед. Сима се у Далмацији родио, тамо је своје детињство провео: Далмација и њени становници урезали су се у његову детињску душу и те су успомене остале силне и трајне, те је Сима и могао, пошто се надисао далматинског ваздуха и упознао далматински живот, да својим талентом створи она узор дела.

Ту спадају: Из Црне Горе и Приморја; Са Јадрана; Из приморског живота; Приморска обличја итд. Београд и његов живот почео је Сима да описује тек пошто је известан низ година у њему провео. И ту је имао успеха, али се тај успех не може мерити са успехом у далматинским приповеткама. Ту спадају: Из бео-

градског живота две свеске, 1891. п 1908.; Београдске приче 1902. и Живот 1904... Своје путовање по пре Француској, ДЕ и Алжиру описао је у Бранковом Колу.

" Овбиљан и образован чевек и радник хтео је, да му и погреб буде озбиљан; без многих попова и венаца; без многих, дугих и досадних говора, церемонија и свечаности, што се обично чини великим људима. Овај човек, чије је име тако маркантно у нашој књижевности и погреб је свој учинио маркантним, маркантнијим од многих богатих и свечаних погреба. На погребу је било много света. У име Учитељског Удружења и шибеничког листа „Ново Време“ присуствовао је погребу г. Михаило Станојевић, учит. и уредн. „Учитеља“ и изјавио госпођи Матавуљевој њихово саучешће у тузи.

Најпосле, интересантно је и по учитеље веома ласкаво, што је њихов ред

дао српској књизи неколико њених најбољих радника (Ђ. Јакшић, Ј. Веселино-. вић, С. Матавуљ). Ј.