Учитељ

685

Он је имао сестру Веру, која је, напротив, била вредна девојчица и учила је радо. Она је рано устајала, понављала своје задатке и затим одлазила у школу. Њене су књижице увек биле чисте, а „свеске“ лепо ишпартане, одело очишћено а рубље добро опрано. А Пећа није био умивен, руке су му увек биле прљаве од мастила а нос од креде. Његове „свеске“ су личиле на мапе, тако је на њима било много масних мрља и „крмача“.

— Како можеш да бубаш те задатке, говораше Пећа својој сестри, — боље је да се поиграмо на пољу. .

— Не може тако, Пећа; прво рад папосле забава. Ако не научим задатак неће ми ни игра бити слатка. Много и много се боље осећа кад се испуни дужност. Та то и није ништа тешко — и онда се врло лако осећа кад је савест мирна...

На крају крајева Пећа се поправља, и отац му за то поклања часовник.

Мала деца играју се „пазара“.

Пошто је ова лутка» пите мали Сањочка.

— Две копејке. Али данас нећу да примим паре од хартије, него ми донесите праве.

= Свеједно, Варењка, па ми се само играмо.

— Не, без новаца нећу да продајем. Ја имам у каси шест петака, па ми је мама допустила да их поклоним сиромасима о празнику. Донесите и ви своје копејке; штогод будем пазарила, све ћу да им дам.

— Па ја ћу сиромашној деци дати и своју жуту лопту, рече Соњечка.

— А ја коња и лутку. И ти, Варја. подај им какву стару играчку. Сиромашна деца ће се радовати о празнику.

Мала Ања оставила псетанце да јој чува колач и лутку. Дође и мачк и поједе пола колача. Пас појури за њоме, а у томе се девојчица врати и виде како пас напада мачку

и пође матери да се пожали. >

— Видиш, мама, ја сам му заповедила да пази на моју Верочку и колач, а он све оставио; још ми појео колач и преплашио Васењку ! .

— Погледај само, рече мама, — Арап има чисту њушку, а Васјук има на брковима мрвица од колача. Њега треба казнити, а не Арапа.

УЧИТЕЉ | 46