Учитељ

700

Форме са ф (фала, фат, итд.) не треба писати из ових разлога:

1) Што се тиме изоставља у писању глас х, а то не сме бити;

2.) Што се баш сугласник в у српском језику, по правилу, не једначи с муклим сугласницима испред или иза њега, те се говори и пише: кв, шв, чв, шв, вк, вт, вч, вц (Ст. Новаковић, „Срп. грам“. 1 изд., стр. 47.), па по томе и хе;

3.) Што се претварање в у ф противи утврђеном закону, по коме се, по звучности, једначи увек први сугласник према другом, а не други према првом, као што је овде случај;

4.) Што се форме са ф доста удаљавају од коренитости речи (хвала == фала!!), и

5.) Што се и иначе глас ф врло ретко употребљава у народним, већ поглавито у туђим речима.

Зато пиши: хвапа (а не фала), хвапити ( а не фали), захва-

пити (а не зафалшти), похвапити (а не дофалити), похвапа (а не

пофала), хватати (а не фатшаши), захватати (а не зафатати), жватати (а не дофатати), нахватати (а не нафатати), хватити (а не фатити), ухватити (а не уфатити), докватити (а не дофатита), захватити (а не зафашшти), схватити (а не сфатиши), _скватати И скваћати (а не сфапишти и сфаћаши), хват (а не фат) и др.

26. Јунаках или јунакаг

У неким крајевима (нпр. у Црној Гори) чује се 2 М > пад. множине (отацах, сабаљах, људих ит,д.), а по западним приморским местима чује се Ф и у 2. пад. двојине уз неке именице, бројеве и заменице (слугух, рукух, двајух, двијух, свијух идр.).

Овде је свуда 2 новијега порекла (дијалектичка особина), јер.

га у старини није никако било, те га, према томе, не треба нипошто писати.

Зато пиши: јунака (а не јунаках), ошаца (а не отацах), људи (а не људих), сабаља (а не сабаљах), слугу (а не слугух), ногу (а не ногух), очију (а не очијух), двају (а не двајух), свију (а не свијух), костију (а не костијух) итд.

27. Миличевић или Милићевићг

Презиме Милићевић постало је од такође презимена Милић, кад је од њега направљен присвојни придев наставком —ев, па онда дометнут наставак за презиме —ић. (Милић—ев—ић), У првом